Čitali smo: „Lažne vesti“ Nerejde Kariljo


Nakon što je na Olimpijskim igrama u Madridu osvojila zlatnu medalju u polumaratonu za Kataloniju, Nerejda Kariljo – autorka „Lažnih vesti“ – postala je i prva žena koja se popela na Mont Everest. O svojim avanturama pisala je reportaže, i tako je na mala vrata iz sveta sporta ušla u svet novinarstva.

Pažljivi čitalac verovatno je u prethodnom pasusu zapazio barem jednu nelogičnost. Olimpijske igre nikada nisu održane u Madridu (iako je Madrid bio kandidat za 2020), polumaraton nije olimpijska disciplina, a Katalonija ne učestvuje samostalno na sportskim takmičenjima. Dodajmo tome i da je prva žena koja se popela na Mont Everest bila Džunko Tabej iz Japana. Ona je najviši vrh sveta osvojila 1975. godine, pre nego što se Nerejda rodila.

Krenimo, onda, ispočetka: Nerejda Kariljo je katalonska novinarka koja već godinama kreira programe medijske pismenosti, kako bi pomogla mladima da se bolje snađu u informativnoj džungli. S timom saradnika pokrenula je besplatnu platformu „Learn to check“ na kojoj se nalazi veliki broj korisnih instrukcija, saveta i zadataka iz oblasti analize podataka, vizuelne forenzike, te raskrinkavanja teorija zavere i pseudonauke. Njena knjiga „Lažne vesti“ (Fake over) kroz osam poglavlja pokriva sve pobrojane teme – i još mnogo drugih – a ilustrovao ju je Aberto Mont. Ovaj vodič za tinejdžere kroz svet dezinformacija preveden je na srpski (Silvija Monros Stojaković) i objavljen u izdanju Kreativnog centra.

 

Vakcinisanje protiv dezinformacija

(Lažljivi) početak ovog prikaza napisan je u skladu s pedagoškim pristupom kojim se Kariljo i sama služi u svojoj knjizi. Reč je o inokulacionom modelu, koji bismo u kontekstu fejk njuza mogli opisati kao proces imunizacije. Profesorka Melani Triset King navodi da vakcinacija protiv dezinformacija nastaje „izlaganjem ljudi manjim dozama dezinformacija i objašnjenjima kako funkcionišu dezinformacije“. Ukoliko je čitalac podstaknut da i sam (u kontrolisanim uslovima) kreira određenu lažnu vest, reč je o aktivnoj vakcinaciji.

Na primer, u poglavlju o teorijama zavere Kariljo najpre nudi „magičnu formulu“: jedan lik ili grupa moćnih ljudi + jedna luda ideja + uverljiv cilj = teorija zavere. Kada znamo šta su nezaobilazni činioci, možemo pokušati da i sami kreiramo svoju teoriju, odnosno da se – kao što kaže autorka – „prepustimo zaveromaniji“.

Slično tome, u poglavlju o modelima podvala autorka nas upoznaje s razlikama između manipulisanog i fabrikovanog sadržaja, između lažne povezanosti i lažnog konteksta, a potom – kao da predoseća šta se čitaocu u tom momentu vrti po glavi – postavlja vrlo logično pitanje: „Imaš inspiraciju da napraviš neku fejk objavu?“.  U slučaju da je odgovor potvrdan (a verovatno jeste) Kariljo ukazuje na važnost kontrolisanja uslova: priroda takve „podvale“ trebalo bi da bude bezazlena, a njena uverljivost testirana u bezbednom okruženju, van društvenih mreža. Nešto poput prvoaprilske šale.

 

Panter, ovca i sito

Knjiga „Lažne vesti“ koncipirana je tako da čitaoca sve vreme angažuje. „Lekcije“ su date u malim porcijama i praćene su zanimljivim aktivnostima: kvizovima, igrom pogađanja dipfejka, zagonetkama, lovom na nelogičnosti, okršajima sa kognitivnim zamkama. Razumevanje pojmova i teorijskih koncepata olakšano je predstavljanjem ilustrativnih primera, ali i veoma upečatljivim ilustracijama. Tako su, kroz igru akronima PANTERA, SHEEP (ovca) i SIFT (sito), predstavljeni osnovni koncepti verifikacije.

Izbor primera je posebno zanimljiv, jer deluje da Nerejda Kariljo nema „strah od velikog slova“, inače veoma često zastupljen kod autora koji se obraćaju mladima, posebno ako je reč o osetljivim temama. Taj strah od konkretizacije obično rezultira opštim mestima ili čisto hipotetičkim primerima, što tekst u konačnici čini sterilnim i preopreznim. U „Lažnim vestima“ tog straha nema: dati su vrlo konkretni primeri laži i propagande, od začetaka antisemitizma do teorija zavere o vakcinama.

Knjiga govori o ozbiljnim posledicama dezinformacija, ali nijednog trenutka ne poprima fatalistički ton. Autorka objašnjava mladim čitaocima da svi ponekad nasednemo na laž, da smo svi skloni određenim pristrasnostima, ali i da ne moramo panično proveravati svaku informaciju koja stigne do nas: „Ako bismo u ovo doba infodemije sve proveravali, brzo bismo pali od umora. Da li su informacije istinite ili lažne moramo proveriti kada do nas dođe sumnjiv sadržaj koji je važan za naš svakodnevni život, za naše neposredno okruženje, kao i za ljudska prava ili za svet u kojem živimo. Nemoj gubiti vreme proveravajući gluposti. A ako zaista želiš da uštediš vreme, znaš već – bolje sprečiti nego lečiti – informiši se iz pouzdanih izvora“.

Nerejda Kariljo nije osvojila olimpijsko zlato niti Mont Everest, ali je „Lažnim vestima“ – ruku podruku s Albertom Montom – osvojila jednu važnu bitku u ratu protiv nemani iz naslova svoje knjige.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA