Čitali smo: „Paralaksa“ Bojana Džodana

Zatvorite svoje desno oko na trenutak. Šta vidite? U pitanju je neznatno izmenjena slika u odnosu na onu koju ste videli pre zatvaranja oka. Nedostaje vam samo mali deo slike sa desne strane. Ponovite to sa levim okom i rezltat je isti, uz nedostatak levog dela slike. A sada počnite naizmenično da zatvarate desno, a potom levo oko i gledate u predmete ispred sebe. Verovatno ste nekada u detinjstvu ovo već radili. Čini li vam se da se predmeti pomeraju?

Kada zatvorimo desno oko stičemo utisak da su se predmeti u koje gledamo blago pomerili ulevo. Ako zatvorimo levo oko, predmeti su najednom otišli udesno. Šta se dogodilo? Promenili smo ugao gledanja na stvari ispred sebe. U nauci, ovaj fenomen naziva se paralaksa, a ona je sve uočljivija i veća što su nam predmeti koje gledamo bliži. Paralaksa omogućava astronomima da izračunaju udaljenost zvezda van Sunčevog sistema, a našem naučnom novinaru i fotografu Bojanu Džodanu poslužila je kao naslov za zbirku kratkih naučnih tekstova, ali i istoimeni blog.

Džodanova knjiga podeljena je na tri dela: „Pogled ka nepoznatom“ fokusiran je uglavnom na priče o fenomenima iz oblasti prirodnih nauka; „Tada ugledah alef“ pridaje više pažnje umetnosti i svetovima koje su umetnici stvarali unutar sebe; „Zvezdani časovi“ donose priče o ljudskoj istoriji i raznim paradoksima koji su se u njoj pojavili. Paralakse Bojana Džodana pružaju različite uglove gledanja na značajne događaje koji su obeležili ljudsku civilizaciju, ali otkrivaju i manje poznate priče o nauci, umetnosti i istoriji čovečanstva. Knjigu „Paralaksa“ možete čitati u izdanju izdavačke kuće Heliks.

„Selekcioni efekat“

Matematičar Abraham Vold radio je u istraživačkoj grupi pri američkoj vojsci tokom Drugog svetskog rata, a jedan od njegovih zadataka bio je da na osnovu podataka o oštećenjima vojnih aviona zaključi koje bi delove letelica trebalo dodatno ojačati. Njegovi nadređeni ostali su u čudu kada je Vold izašao pred njih sa rešenjem problema. Predložio je da delovi aviona koji će biti ojačani budu oni na kojima nije zabeleženo gotovo nijedno oštećenje.

I dok je vojnom vrhu ovakav predlog zvučao pomalo besmisleno, Vold je imao prilično jednostavno objašnjenje. Ukoliko se avioni nisu vraćali u bazu sa oštećenjima na tim delovima oklopa, jasno je da su upravo to delovi aviona koji su najranjiviji i da su oštećenja tih delova dovela do pada aviona. Zapravo, samo avioni koji su preživeli bitke na nebu ne predstavljaju dovoljno reprezentativan uzorak za donošenje odluke koja je pala na Volda. „Fenomen pogrešnog zaključivanja u kom rezultat baziramo na nedovoljno reprezentativnim podacima naziva se selekcioni efekat“, objašnjava Džodan u svojoj knjizi.

Selekcioni efekat je vrlo česta pojava i u medijima, а koristi se kako bi se potvrdio narativ koji medij svakako želi da plasira. Tako, recimo, dnevni list Politika na svojoj naslovnoj strani piše o regionalnim medijima koji su ušli u kampanju mržnje protiv Srbije i koji se otvoreno mešaju u izborni proces u našoj zemlji. Međutim, Politika kao dokaz za svoju tvrdnju nudi samo jedan tekst, iz jednog regionalnog medija, dok govorio o sveopštem napadu medija iz regiona na Srbiju.

„Forerova gatara“

„Slobodne ribe u nardnom periodu mogle bi upoznati zanimljivu osobu u poslovnom okruženju i otpočeti novu vezu“. Ova rečenica sa neznatnim izmenama već mesecima se objavljuje u nedeljnom horoskopu lista Srpski telegraf. Neke slobodne ribe u proteklih par meseci možda su i upoznale zanimljivu osobu u poslovnom okruženju i sa njom otpočele vezu. Međutim, daleko od toga da je Srpski telegraf predvideo takav splet okolnosti. Prema istraživanju magazina Forbs preko 60% odraslih ljudi upoznalo je nekog od svojih partnera upravo na radnom mestu, pa je proročanstvo Srpskog telegrafa samo predviđanje statistički verovatnog događaja.

Zapravo, u pitanju je pojava koju nazivamo „Forerov efekat“ po psihologu Bertramu Foreru. On je polovinom prošlog veka sa svojim studentima izveo eksperiment u kom ih je zamolio da popune test kako bi im napisao analize njihove ličnosti. Nakon što je to učinio, studenti su na skali od jedan do pet ocenili istinitost Forerovih procena sa 4,3. Međutim, profesor im je ubrzo priznao da je svakom studentu umesto prave analize ličnosti isporučio identičan tekst iz jednog astrološkog članka.

Forer je zapravo iskoristio tzv. „tehniku hladnog čitanja“, čiji poznavaoci „vrlo efikasno manipulišu ljudima predstavljajuće se kao vidovnjaci, mentalisti, proroci, astrolozi, gatare ili čak kao neko ko je u stanju da razgovara sa dušama preminulih“, piše Džodan. „Hladno čitanje“ je skup tehnika koje se koriste zapažanjima, nagađanjima, pretpostavkama i opštim mestima stvarajući tako privid natprirodnih sposobnosti tobožnjih vidovnjaka i gatara. Više o ovoj tehnici možete čitati u tekstu profesorke biologije na koledžu Masasoit iz Masačusetsa, Melani Trisek King, koji je preneo FN Tragač.

Popularizacija nauke u džepnom pakovanju

Bojan Džodan u svojim paralaksama, osim ovih, predstavlja i brojne druge zanimljivosti iz oblasti prorodnih i društvenih nauka, umetnosti i istorije, našeg okruženja, ali i naše unutrašnjosti. Džodanove paralakse jednako privlače pažnju i ako celu knjigu pročitate odjednom i ukoliko je „štedite“, čitajući po par tekstova dnevno. Koju god strategiju da odaberete u njima ćete sasvim sigurno pronaći priče o događajima i pojavama za koje niste čuli ili neka sasvim drugačija viđenja stvari i fenomena kojima smo okruženi.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač