Čitali smo: Serijal „Tačno ili netačno“ Izi Hauel i Aleksa Vulfa


Da li je neko nekada pokušao da vas uvredi tako što je rekao da ste „glupi kao ovca“ ili da imate „pamćenje kao zlatna ribica“? Ovakve fraze ne samo da su drske, već i sasvim netačne. Dokazano je da su ovce vrlo pametne i društvene životinje, koje mogu da razvijaju dugotrajna prijateljstva i pronađu izlaz iz kompleksnog lavirinta. Zlatne ribice mogu da uče nove stvari i da ih se sećaju i nakon više meseci. Dakle, radi se o mitovima koji su se samo ustalili u našem jeziku u obliku pogrdnih izreka.

Kako bismo ove, ali i mnoštvo drugih mitova uspešno potisnuli, korisno bi bilo da decu od najranijih godina učimo zašto određena verovanja, mišljenja, izreke i fraze ne odgovaraju činjenicama. U tome nam može pomoći trodelni set dečijih knjiga pod naslovom „Tačno ili netačno“, koji uz obilje ilustracija demistifikuje neke od najpoznatijih mitova o životinjama, ljudskom telu i nauci.

Kako su knjige namenjene deci, svaka od tvrdnji sastoji se od naslova, odgovora na pitanje da li je nešto tačno ili netačno, naučnog dokaza, a ponekad i zanimljivog propratnog komentara. Autorka knjiga o tvrdnjama koje se odnose na životinje i ljudsko telo je nagrađivana spisateljica za decu Izi Hauel, dok je knjigu koja se bavi „istinom o nauci“ sastavio pisac Aleks Vulf. Sva tri dela serijala „Tačno i netačno“ izdala je Laguna, a prevela ih je Olivera Nićiforović-Babac.

 

„Istina o životinjama“

Koje boje je jastog? Verovatno bi vam najpre pala na pamet crvena boja, jer je jastog na taj način prikazan u crtanim filmovima, a crvenog jastoga bi nam poslužili i u restoranu. Međutim, jastozi postaju crvene boje tek kada se skuvaju. Ove životinje u svojoj ljušturi imaju kombinaciju plavog, narandžastog i crvenog pigmenta, koji im daje smeđe-plavu boju. „Kada se jastog skuva, plavi i narandžasti pigment se razlažu, a ostaje samo crveni“, objašnjava Hauel.

A koja je omiljena hrana miševa? Vodeći se crtanim filovima i bajkama opet biste odgovorili pogrešno. Ne, ne radi se o siru. Autorka piše da „u divljini miševi nikada ne bi mogli da pojedu ništa slično siru, pa ih verovatno i ne privlači miris ili ukus sira“. Prosečan miš bi se pre opredelio za neku vrstu žitarica ili suvo voće, objašnjava Hauel.

 

„Istina o ljudskom telu“

Jedan od ukorenjenih mitova o ljudskom telu govori nam da imamo pet čula – miris, ukus, dodir, vid i sluh. Čak i film o paranormalnim aktivnostima sa Brusom Vilisom u glavnoj ulozi govori o takozvanom „šestom čulu“ koje bi trebalo da predstavlja čovekov dodatni adut, koji van sveta fikcije ne postoji. Međutim, kako objašnjava Izi Hauel, „u zavisnosti od toga kako definišemo čulo, ljudi mogu imati od devet do više od dvadeset različitih čula“. Čulnim sposobnostima smatra se, recimo, i naša mogućnost da osetimo bol, temperaturu, glad i žeđ, a jedno od čula koje najčešće zanemarujemo naziva se propriocepcija. Ono predstavlja našu svest o kretanju i položaju tela.

Da li ste u filmovima ikada videli mrtvaca koji je upokojen već duže vreme? Obično su prikazani kao izbledela i smežurana ljudska bića čiji su nokti i kosa nešto duži nego što bi to bili kod živog čoveka koji vodi računa o sebi. Razlog za ovakvo prikazivanje mrtvaca je još jedan mit, koji nam govori da kosa i nokti i dalje rastu nakon smrti. Zapravo, kosa i nokti na mrtvim ljudima deluju duže jer se koža oko njih skuplja, a ne zato što oni nastavljaju da rastu. „Za rast nove kose i novih noktiju neophodne su nove ćelije“, ali telo mrtvog čoveka ne može da stvara nove ćelije, pa samim tim ni nove nokte ili kosu, piše Hauel.

 

„Istina o nauci“

Ukoliko nam je potrebno precizno bušenje nekih od najtvrđih predmeta, poput stena, verovatno bismo se odlučili za bušilicu čiji je vrh sačinjen od dijamanta. Zbog čega baš od ovog materijala? Odgovor leži u tome što su dijamanti među najčvršćim predmetima koji postoje na zemlji. Ustaljeno mišljenje je i da nema tvrđeg materijala od dijamanta. Međutim, ni ovo nije tačno. Mineral lonsdaleit podnosi čak 58% veći pritisak od dijamanta, što ga čini mnogo tvrđim materijalom. Poput dijamanta, sačinjen je od atoma ugljenika, ali sa šestougaonom strukturom kristala, piše Aleks Vulf.

Šta mislite, da li teži predmeti padaju brže od lakših? Naizgled logičan odgovor bio bi da će teži predmet uvek pre dotaći tlo od lakšeg, ukoliko oba predmeta bacimo u isto vreme s iste visine. Međutim, treba biti oprezan. „Brzina kojom predmeti padaju zapravo se razlikuje u zavisnosti od njihovog oblika“, objašnjava Vulf i dodaje da „gravitacija deluje na predmete nezavisno od njihove mase“. Predmeti veće površine nailaze na veći otpor, koji im usporava pad.

 

Pistaći u plamenu

Knjige Izi Hauel i Aleksa Vulfa nisu posvećene isključivo raskrinkavanju mitova, već donose i mnoštvo zanimljivih činjenica za koje možda niste znali da su istinite. Recimo, da li ste znali da se pistaći mogu zapaliti sami od sebe? A da su banane radioaktivne? Čak i ako imate više od 14 godina ove činjenice vam verovatno nisu bile poznate, pa serijal „Tačno ili netačno“ može biti zabavan i roditeljima, a ne samo deci. Ipak, ako ste roditelj, pazite se. „Tačno ili netačno“ ne pruža preopširan sadržaj, ali otvara mnoga pitanja, pa se možete suočiti s dečijim nedoumicama iz oblasti biologije, fizike ili hemije na koja možda i nemate odgovor.

Ukoliko vas ipak zanima samo demistifikacija netačnih tvrdnji koje se uporno šire, nastavite da pratite FN Tragač jer uskoro otvaramo novu rubriku – Mitopedija – koja će se baviti upravo takvim sadržajima.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA