Čitali smo: „Šta pije krava? Psihologija racionalnog mišljenja“ Kaje Damnjanović

Od hiljadu prijava za silovanje – tri su lažne. Žena sa inicijalima S. K. podnela je prijavu za silovanje protiv muškarca M. I. On je načitan, obrazovan, ima stabilan posao, a oni koji ga poznaju opisuju ga kao harizmatičnog i pristojnog muškarca prijatnog izgleda. Kolika je verovatnoća da je M. I. lažno optužen?

Zastanite na trenutak i pokušajte da date odgovor na prethodno pitanje.

• Koliko vremena vam je bilo potrebno da donesete odluku?
• Koje informacije ste koristili kako biste došli do odgovora?

Odgovor na prvo postavljeno pitanje krije se u prvoj rečenici zadatka. Tačan odgovor bi bio da je verovatnoća da je M. I. lažno optužen za silovanje 3 naprema 1.000, ili svega 0,3 procenta. Ipak, psihološka istraživanja nam pokazuju da je vrlo verovatno da se nalazite među onima koji su daleko precenili verovatnoću da je (baš) u slučaju M. I. reč o lažnoj optužbi.

U pitanju je varijacija zadataka koje su Kaneman (dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2002. godine) i Tverski (malerozno preminuo šest godina ranije) koristili kada su demonstrirali kognitivnu pristrasnost pod nazivom greška zanemarivanja osnovne stope. Rezultati njihovih istraživanja dosledno ukazuju na to da su ljudi sistematski skloni da zanemare eksplicitno navedene verovatnoće i oslone se na živopisne i slikovite, ali irelevantne informacije prilikom donošenja odluka. Ipak, ovo je samo jedna od – neki autori tvrde (ali mnogi se i ne slažu) – čak 188 različitih kognitivnih pristrasnosti kojima smo skloni.

U kojim uslovima smo skloniji grešci zanemarivanja osnovne stope? Koliko je bio racionalan Kristifor Kolumbo kada je došao na ideju da, ploveći prema zapadu, može brže da stigne do Indije? Koja je razlika između Homo economicusa, Katemana i Homo heuristicusa? Ko će i u kojim uslovima biti skloniji riziku, mi ili Bogoljub Karić? Zašto se svaka druga osoba koje se testira na HIV nikada ne vrati po svoje rezultate? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja možete saznati u udžbeniku psihologije racionalnog mišljenja, koji je, kako autorka sama navodi, po službenoj dužnosti za svoje studente, kolege, ali i sve druge zainteresovane napisala prof. dr Kaja Damnjanović, viša naučna saradnica i vanredna profesorka sa Filozofskog fakulteta u Beogradu (izdavač Heliks).

Iako volimo da verujemo da je većina naših odluka rezultat opsežnih analiza vrednosti i verovatnoća ponuđenih opcija, nekoliko decenija psiholoških istraživanja pokazuju da pri donošenju odluka često nismo racionalni – niti uvek biramo najbolje za sebe, niti smo dosledni u svojim izborima. Decenijsko istraživanje racionalnosti pokazuje ne samo to da smo ponekad racionalni, a ponekad ne, već i da smo vrlo često sistematski i predvidljivo iracionalni.

Tako će nam psihološka istraživanja ukazivati na to da smo skloniji da damo više novca za cipele nego što smo planirali, i da se pritom osećamo kao da smo na dobitku, samo zato što smo prethodno ušli u prodavnicu sa skupljom obućom. Da stvari ne budu toliko intuitivno jasne, bićemo skloniji i da damo više novca za aukcijski predmet čija nam je vrednost nepoznata, samo zato što nam je prethodno nasumično dodeljen veći broj u eksperimentu. Neka istraživanja pokazuju (dok druga ne mogu to da repliciraju) da će nam se više dopasti druga nepoznata osoba, samo zbog toga što držimo šolju tople a ne hladne kafe u ruci. Takođe, u različitoj meri ćemo biti skloni riziku kada su milioni evra ili ljudski životi u pitanju, samo u zavisnosti od načina na koji su nam dve alternative u zadatku odlučivanja prikazane (tzv. efekat okvira rizičnog izbora).

Da ne bude zabune, autorka u ovom udžbeniku ni u jednom trenutku nema nameru da nas šokira. Za većinu onog što je prethodno u ovom kratkom prikazu napisano, možemo reći da je izvučeno iz konteksta, kako bi vas navelo na još jednu kupovinu. U svom udžbeniku dr Damnjanović nudi detaljan istorijski prikaz različitih naučnih oblasti u filozofiji, ekonomiji, a pre svega psihologiji, koje su postavljale brojna pitanja i testirale različite hipoteze o kompleksnoj kogniciji. Ovaj udžbenik trenutno predstavlja najsveobuhvatniji pregled psihologije racionalnog mišljenja koji možete pronaći na jezicima koje govorimo na zapadnom Balkanu. Moguće je da ćete nakon čitanja imati preplavljujući doživljaj sa koliko kompleksnosti moramo da pristupimo razumevanju još kompleksnije (i)racionalnosti u haotičnom svetu u kojem živimo. Na kraju, ovaj udžbenik je od svoje korice kroz svih 300 stranica često i vrlo intiman, što ćete shvatiti samo ukoliko, poput mene, imate tu sreću da poznajete autorku lično.

Za FakeNews Tragač
Milica Lazić