Visoki i bogati: Kad „brojevi ne lažu“, ali interpretacije škripe

„Moj omiljeni autor. Bez imalo dvoumljenja preporučujem ovu knjigu svima koji vole da saznaju nešto novo“, izvod je iz recenzije Bila Gejtsa za knjigu „Brojevi ne lažu: Kako da bolje shvatite moderni svet“ češko-kanadskog naučnika Vaclava Smila. I zaista, čini se da je Smil u svojoj dugogodišnjoj karijeri posvećen upravo onome što Gejts ističe kao najveću vrednost ove naučno-popularne knjige, da nas uz pomoć tumačenja podataka nauči nečem novom o svetu u kojem živimo.

Međutim, iako su brojevi sami po sebi neutralni i neskloni laganju, gotovo da je izvesno da nijedan broj neće imati značenje dok god ga čovek ne protumači. Za razliku od brojeva, ljudsko tumačenje je često varljivo, podložno pristrasnostima i opterećeno neznanjem. Da nas brojevi ne lažu, ali Smil ponekad da, vidimo iz primera kojim objašnjava povezanost između visine i uspeha.

„To što smo postajali viši donelo nam je iznenađujuće mnogo koristi. Očekivani životni vek se produžio, a rizik od kardiovaskularnih bolesti je smanjen. Kognitivne sposobnosti postale su nam razvijenije, više smo zarađivali i sticali viši društveni status. Veza između visine i zarade prvi put je zabeležena 1915. godine i otada se stalno potvrđuje u raznim grupama, od indijskih rudara do švedskih direktora. Štaviše poslednja urađena studija pokazuje da su u firmama koje imaju više kapitala direktori visoki!“

Naime, Smil nas tumačenjem podataka o visini iz prethodnih nekoliko vekova navodi da zaključimo da to što smo viši od naših predaka dovodi do toga da smo i zdraviji i pametniji, kao i da su današnje individualne razlike u visini uzročnik razlika u bogatstvu i uspešnosti. Pripisivanje uzročnosti, u ovom slučaju visini, jedna je od početničkih grešaka koje se prave u tumačenju podataka dobijenih putem opservacija različitih pojava i promena u društvu. Kada se dve pojave javljaju u isto vreme, mi smo često skloni da ih pogrešno dovedemo u vezu, tako što ćemo jednoj od njih pripisati ulogu uzročnika druge promene. Ova tendencija u tumačenju pojava nije neobična, budući da čovek stalno ima potrebu da uvede red u veoma haotičan svet i da osmisli pravilnosti po kojima stvari funkcionišu. Međutim, to što mi stalno osmišljavamo uzročno-posledične veze među pojavama, ne čini da svet postane uređeniji.

Duga lista konstrukata

Iako je sasvim izvesno da se beleži dosledna povezanost između visine i uspeha, to nam ne govori skoro ništa o tome šta je uzrok ove povezanosti. Pored mogućnosti da jedna pojava uzrokuje drugu, ponekad se dešava da dve pojave koreliraju sasvim slučajno, a nekada je uzrok njihove povezanosti neka treća pojava koju nismo uzeli u obzir. Bilo bi sasvim legitimno zapitati se da li pol, socio-ekonomski status, ili socijalne norme i stereotipi pri odabiru osoba na rukovodećim pozicijama igraju neku ulogu u objašnjenju ove povezanosti. Naravno, ovim nabrajanjem je samo započeta, ali ne i iscrpljena lista konstrukata koji mogu da interferiraju između visine i uspeha.

Da uspeh nema veze sa visinom, tvrdio bi i doktor kardiologije Franc Meserli iz njujorškog zdravstvenog centra Mont Sinai. „Glupost!“, verovatno bi zaključio on, budući da je već objavio studiju u prestižnom međunarodnom časopisu The New England Journal of Medicine, u kojoj tvrdi da je našao pravi uzročnik uspeha. Ne, nije u pitanju visina, već čokolada! Meserli jednako naivno, poput Smila, zaključuje da je to što najviše nobelovaca dolazi iz Švajcarske, posledica uspešne proizvodnje i učestale konzumacije čokolade u toj zemlji. Osim toga, zar to nije i razumljivo, budući da je čokolada bogata flavanolom koji dovodi do veće prokrvljenosti mozga i usporavanja kognitivnog propadanja, tvrdio bi Meserli.

 

Kakve veze sada imaju čokolada i visina?

Iako bi se mogao naći neko kreativan da nam i ovu vezu osmisli, verovatno bi poput Smila i Meserlija bio u zabludi. Ukoliko bih ja dobila taj zadatak verovatno bih hrabro zaključila da je moja ključna reč novac. Naime, u bogatim zemljama je osim čokolade, dostupno i više kvalitetne hrane važne za rast i ravoj, ali i kvalitetnije obrazovanje i više obrazovnih i poslovnih mogućnosti koje su važan, ako ne i nužan preduslov uspeha. Iako moje tumačenje nije dovoljno zanimljivo za naučni časopis ili bestseler, meni zvuči smislenije. Međutim, to što je ono meni ili vama smisleno, ne znači da istovremeno nije i pogrešno.

Kada bismo nastavili sa tumačenjima, verovatno bismo pored visine, čokolade i bogatstva pronašli još nebrojano mnogo potencijalnih uzročnika uspešnosti. Bez obzira na to, koliko svaki od njih bio logičan ili ne, ni za jedan ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je istovremeno i tačan. Razlog tome je što su svi ti podaci dobijeni putem opservacija, a da je pritom učinjeno premalo kako bi se ostvarili uslovi za eliminisanje alternativnih objašnjenja i stvaranje prostora za kauzalne zaključke. U naukama ili naučnim oblastima koje se ne služe eksperimentalnim nacrtima, već samo opservacijama pojava, u donošenju zaključka moramo da budemo veoma oprezni i uvek spremni na to da smo možda pogrešili, ali i otvoreni za drugačija tumačenja i nove nalaze.

Brojevi zaista ne lažu, ali da bismo ih pravilno razumeli moramo da znamo šta i sa kojom sigurnošću o njima možemo da zaključimo. U većini oblasti u okviru društvenih nauka pre možemo da posmatramo i objašnjavamo moderni svet, nego da ga sa sigurnošću shvatimo. Ako tvrdimo da smo ga shvatili, sasvim je verovatno da svet, nauku, a pre svega brojeve nismo razumeli.

Milica Lazić, FakeNews Tragač

 

Prikaz knjige „Brojevi ne lažu“ (Laguna, 2022) objavićemo u oktobru.

Ukratko

26/11/2022

Ne, španski grip se nije širio vakcinama

Portal Borba za istinu objavio je tekst „Španski grip nije bio prirodna pojava bolesti, već čin masovnog ubistva“ u kome se navodi svedočenje prof. dr Eleonor Mekbin,…

26/11/2022

Ne, piloti nisu protestovali protiv kemtrejlsa

Na Tviteru je objavljena fotografija pilota koji nose slike „kemtrejlsa“ uz natpise na engleskom („Odbijamo da nastavimo da prskamo kemtrejls“) i na italijanskom („Odbijamo da ubijamo naše…

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.