21.03.2019.Mnogobrojni su razlozi, povodi i izgovori novinara, urednika i drugih medijskih radnika koji vest učine patvorenom, a informaciju koju ona prenosi, paradoksalno, netačnom. No, poput lažnog prijatelja, svedočenja, ili isprave, patvorene vesti pod okriljem poverenja u medije ulaze kao takve u svakodnevicu, uprkos tome što su one tačno – medijski posredovane laži. Nekada je posredi površnost, nekada neznanje (pre neukost), često ometa manjak vremena ili višak ponosa, ili neosnovano poverenje u (ne)postojeće novinske agencije poput Tanjuga. Provera pre objavljivanja je ono što bi rešilo 9 od 10 ovih situacija. Ali, kako kolege kažu za to se nema vremena/novca/živaca, urednici ih pritiskaju da se nešto što pre objavi, to ionako niko ne čita, a čuje se ponekad ponosno da “nije novinarski posao da tera mak na konac ako je potvrdio nešto iz dva nezavisna izvora”.
Brojni su primeri kada usled pomenute površnosti, neukosti, manjka vremena, viška ponosa, neupućenosti u materiju, ili čak namere za krivotvorenjem nastaje ono što nazivamo jednom rečju lažnim vestima ili fejknjuzom. U srpskom za sada ne pravimo veliku i značajnu razliku između omaške koja postane dezinformacija i patvorene vesti. Danas za vas imamo nekoliko primera kako manipulacije ili omaške mogu ugroziti nečiji integritet.
Svež primer ovoga je Informerov tekst od pre mesec dana u kojem se slikom, citatom, lidom i interpretacijom – reči Milenka Vujića, bivšeg funkcionera Nove stranke stavljaju u usta funkcioneru DS Goranu Ješiću, samo zbog toga što je Ješić ritvitovao Vujićev tvit u kojem ovaj poziva na zviždanje na skupu na kojem je govornik član političkog saveta Narodne stranke – Čedomir Antić, kog naziva i falsifikatorom istorije. Za razliku od Informera i Republike, koji su u po jednoj umetnutoj rečenici između dosta teksta fotografija napomenuli da je ipak reč o tvitu “izvesnog Milenka Vujića”, Tanjugova vestica nije bila toliko informativna.
Primer je činjenica da to da li je neko punoletan ili maloletan može da napravi veliku razliku u kontekstu teksta. Naime, Glas zapadne Srbije objavio je da je list Ozonpress pratio maloletno dete Miluna Todorovića i objavljivao slike sa njegovog Instagram profila, a istina je da “maloletno dete” dvadesetogodišnji student prava i da je fotografijama kojima nije prikazan negov identitet pokazano da je gradonačelnik Čačka i član predsedništva Srpske napredne stranke sa porodicom vreme provodio u jednom od najskupljih i najstarijih švajcarskih hotela. Ovaj slučaj je, u svojoj analizi odluka Saveta za štampu, pomenulo i Raskrikavanje.
Ovakvi propusti uglavnom su čisti lapsusi i vrlo brzo mogu da budu otklonjeni, a uglavnom ne čine preveliku štetu. N1, NUNS i B92 su pre nekoliko nedelja napravili ovu vrstu zamene, pogrešno navodeći naziv medija za koji radi novinar Marko Aćimović.
Takođe, u Dnevniku 1 RTS-a pre dva dana, prezenterka je Dragana Đilasa predstavila kao lidera “Saveza za promene”, iako je on raspušten pre skoro 20 godina, a lider mu je bio Zoran Đinđić. Đilas je pak jedan od rotirajućih predsednika “Saveza za Srbiju”.
Ovo su slučajevi kada mediji pogrešno prepoznaju nekoga sa fotografije. O slučaju s početka godine kada su bivšeg potpredsednika Nove stranke Aleksandra Stankovića zamenili sa radijskim voditeljem i zabavljačem Daškom Milinovićem, FakeNews Tragač već je pisao.
Sličan slučaj smo imali i pre nekoliko dana u specijal-tekstu koji je FakeNews Tragač pisao povodom izveštavanja o ulasku protestanata u zgradu RTS i blokadu zgrade Predsedništva, Kako se lagalo o protestima 16-17. marta, kada je portal Espreso pomešao Denisa Ibišbegovića, službenika ambasade SAD i Zorana Đajića, predsednika udruženja “Kamen Srbije”
Obrnuta, ali i opasnija situacija je kada novinari, ili češće urednici ili opremači teksta, zamene osobu o kojoj tekst govori nekom drugom osobom istog ili sličnog imena. Pre manje od dva meseca N1 je pomešao dva Marka Jakšića, od kojih je jedan bivši odbornik u Skupštini opštine Severna Mitrovica (sa liste Olivera Ivanovića), a drugi bivši potpredsednik DSS i predstavnik Narodnog pokreta Srba „Otadžbina“.
Немам брата 🙂 И једно 30 година сам млађи 😍😎😃🤣 https://t.co/HWW6FgHmii
— Марко Јакшић (@jaksicmarko) January 30, 2019
Tekst o pretnjama koje je oko 30 godina mlađi Marko Jakšić dobio zbog najave skupa, bio je ilustrovan fotografijom njegovog starijeg imenjaka, sa kojim je Insajder više puta razgovarao u okviru serijala „Patriotska pljačka” – o visokim maržama za snabdevanje društvenih restorana, o dodeljivanju stanova na Kosovu po političkoj liniji i o spornoj javnoj nabavci kamera na Kosovu, za koje Insajder ističe da je moguće poreklo novca za stan ministra odbrane Aleksandra Vulina.
Slična zamena identiteta nastala je pre 5-6 nedelja na sajtu Novog magazina, kada je izjava generalnog sekretara opozicione Stranke moderne Srbije (SMS) Vladimira Đurića da je „dogovor oko Sporazuma sa narodom postignut, ali da ga treba doraditi”, ilustrovan pratećom fotografijom Marka Đurića iz vladajuće Srpske napredne stranke, koji je i direktor je vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Primer je vest u kojoj je javljeno da su Zaev i Cipras primili nagradu koja nosi ime nacističkog generala koji je 1941. godine napao Jugoslaviju i Grčku. Međutim, kako je ubrzo razjašnjeno na društvenim mrežama i kako je to dekonstruisala dr Dubravka Bajkin, u pitanju je priznanje koje „nosi ime istoimenog pravnika, izdavača i jednog od osnivača Minhenske konferencije o bezbednosti, koji je preminuo 2013. godine, a između ostalog bio jedan od učesnika atentata na Hitlera 1944. Po njemu je ustanovljena nagrada koju su s punim pravom dobili Zaev i Cipras. Bar kada bismo mi imali takve političare koji bi rešavali konflikte i mirili nas sa komšijama!”.
Ona je dovoljno uporno pisala dužu verziju navedenog komentara ispod deljenja ove objave, koja je njenom zaslugom utihnula.
Zanimljivo je da je prethodnu vest objavio sajt Balkanska pravila, koji je od kada FakeNews Tragač postoji, jedini koji nas je obavestio da se izvinio svojim čitaocima zbog prenošenja neistinite vesti o Vučićevom zlatnom laviću.
Umesto (hehe) pravila da se mediji izvine svojim čitaocima kada urade nešto poput ovoga, bio je ovo svojevrsni presedan.
Lazar Čovs, FakeNews Tragač
