N1: Kako se NE zaštititi od udara groma

Ako verujete u uroke, izgleda da smo urekli N1. Samo dan nakon naše analize teksta „Da li će nas 5G tehnologija ubiti ili podstaći“, u kojoj smo dekonstruisali zabrinjavajuću količinu spornih tvrdnji o jednoj važnoj i aktuelnoj temi kojoj je svakako mesto u naučnom i javnom diskursu, N1 je ponovo napravila propust u oblasti fizike, konkretno u tekstu „Kako se zaštititi od udara groma“.

Ovi propusti možda deluju naivno, ali nas nešto učestaliji olujni oblaci i grmljavine, koje je zapazila i stranica VojvodinaMeteo, kao i navodi Dnevnika da je pre nekoliko dana sedmogodišnji dečak poginuo od udara groma u blizini Pančeva, podsećaju na to da je reč o temi koja zahteva izrazito oprezan pristup. Pogledajmo koje nam savete za zaštitu od udara groma nudi N1.

N1:  Ne koristiti mobilne i fiksne uređaje.

Prezanje od upotrebe fiksnih telefona donekle je opravdano, budući da su oni zapravo fizički povezani sa zastupljenim mestima udara groma kao što su bandere i drugi telefonski stubovi. Stari dial-up modemi za računare su neretko imali rok trajanja do prve veće oluje. Međutim, upotreba mobilnog telefona, izuzev toga što će vas dekoncentrisati, nema uticaja na mogućnost da vas udari grom. Reč je o predmetu koji je oklopljen u plastiku i staklo, pri čemu ima nešto metala, ali svakako manje od, na primer, kovanice od 20 dinara.

Ovo potvrđuje Tom Skiling, glavni meteorolog čikaškog Kanala9, za Čikago tribjun, ali i vodeća američka medijska platforma za izveštavanje o vremenu AccuWeather.

N1: Za vreme trajanja grmljavine i oluje, treba čučnuti, jer je u tom položaju kontakt sa zemljom najmanji.

Kada stojite i kada čučite površina vašeg kontakta sa zemljom ne menja se i svakako se svodi na površinu vaša dva stopala u obući. Takođe, u oba slučaja niste uzemljeni. Ako ste i bosi na vlažnoj zemlji, manja površina provodnika izaziva njegovo veće zagrevanje (na primer licne kod osigurača pregore), dok je kod veće površine (u slučaju kablova – deblje žice) zagrevanje manje. Postoji nešto što se zove „čučeći položaj za zaštitu od udara groma pored vas”, koji podrazumeva i spajanje peta, savijaje i širenje kolena i balansiranje na prstima, ali čak i to je osporeno i prestalo je da se preporučuje, što navodi i Džejson Sejmnau, urednik Vašington posta za temu klime i vremena.

N1: Ukoliko Vas oluja zatekne u vožnji, izbegavajte duže zadržavanje pored vode (reka, jezera i slično)

Teoretski, vazduh u blizini vodopada i brzih planinskih reka u sebi sadrži više negativnih jona, što u nekoj meri može povećati šansu od udara groma u blizini, ali nije nam u potpunosti jasno zbog čega bi vožnja u blizini ravničarske reke ili jezera bilo nešto što treba da izbegavate, naročito zbog sledeće stavke.

N1: Vozači treba da isključe motor, i dobro zatvore sva vrata i prozore, jer se samo u tom slučaju vozilo ponaša kao Faradejev kavez. Struja tada ne prodire u vozilo, već teče po njegovoj površini.

Ovo je, zapravo, delimično tačno. Ukoliko se nalazite u automobilu koji ima čvrst krov koji je od metala, a ne od pleksiglasa ili platna, ukoliko ste još uzemljili automobil, ukoliko on nije u pokretu i ukoliko ne dodirujete metalne delove, u slučaju da grom udari u automobil postoji dobra šansa da će vas „efekat Faradejevog kaveza” i „skin efekat” zaštititi od strujnog udara. Sa druge strane, pucanje zadnjeg stakla (zbog žičica za otkravljivanje), aktivacija erbegova, eksplozija spremnika za gorivo i topljenje plastike i gume su potpuno realne brige kojima se izlažete.

N1: Nemojte prilaziti visokim usamljenim predmetima, naročito starim hrastovima.

Boravak u blizini visokog drveta ili „predmeta” može imati dvojak uticaj.

1. Sa jedne strane – da, postoji veća šansa da grom udari u visoko drvo, visok stub ili u njegovoj neposrednoj blizini i to može biti opasno ako ste preblizu;
2. Sa druge strane – da, postoji veća šansa da grom udari u visoko drvo, visok stub ili u njegovoj neposrednoj blizini i to možda i nije tako loše, ako je alternativa da udari u vas.

Što se tiče starih hrastova, odgovor je vrlo jednostavan, ali detalji postaju bitniji. Statistički, grom zaista udara u neke vrste drveća češće nego u ostale. Ali, ako bismo pretpostavili da je to zasnovano na nekom misticizmu, na sposobnosti groma da prepozna vrstu ili na biohemiji drveta, tu postoji diskrepanca. Faktori koji jesu bitni su visina drveta i visina drveta u odnosu na okolno drveće, a statistički uzorak kompromitovan je time što su neke vrste drveća prosto zastupljenije u onim delovima sveta gde su udari groma i olujni oblaci češći. 

N1: Od udara groma može Vas zaštititi mokra odeća ili mokar peškir, jer tada struja prolazi kroz vodu, a ne telo čoveka.

Ovo je zapravo veoma zanimljivo i uslovno (ne)tačno.

• Sa jedne strane, kišnica je u teoriji po sastvau blizu destilovanoj vodi. Takva voda je izuzetno loš provodnik, čak do te mere da se smatra izolatorom. Ona ne provodi struju, i ako su vam odeća ili mokar peškir natopljeni njome, struja će apsolutno proći linijom manjeg otpora – kroz veoma slanu vodu koja čini gotovo 3/4 vašeg tela.
• Sa druge strane, voda je odličan rastvarač i ukoliko je na mestu nesrećnog susreta vas i groma veliko vazdušno zagađenje, dok „destilovana” voda od oblaka dođe do vašeg tela, ona sa sobom pokupi i dovoljno nečistoća koje se u njoj rastvore tako da bude jonizovana i samim tim sasvim dobar, ako ne i izuzetan provodnik. U zaključku, ovaj savet će vam svakako biti korisniji u Džakarti ili Pančevu nego na Islandu ili Novom Zelandu.

Ipak, mokra odeća i peškiri verovatno vam neće mnogo pomoći kada je udar groma u pitanju.

Lazar Čovs, FakeNews Tragač

*Izmena: u 22.44h izmenjen je i preciziran deo koji se odnosi na površinu provodnika, na sugestiju pažljivog čitaoca kojem se zahvaljujemo.