Autizam i pesticidi – Istina je i dalje tamo negde

Na zahtev našeg čitaoca proverili smo tačnost informacija iznetih u tekstu „Naučnici tvrde: Ovo je jedan od najčešćih uzroka autizma“, objavljenog na sajtu YUMAMA. U podnaslovu teksta tvrdi se kako naučnici upozoravaju da je „samo jedna supstanca krivac za sve veći broj dece sa autizmom danas“.  

 

„Bez Kine

Na sajtu YUMAMA navode da je tekst preuzet sa portala Stil.kurir.rs gde je objavljen 6. aprila 2018. i doslovan je prevod nekoliko dana ranije objavljenog teksta sa sajta Natural news. Natural news je organizacija čija je „osnovna misija da osnaži potrošače tačnim informacijama o sintetičkim hemikalijama, teškim metalima, endokrinim disruptorima i drugim hemikalijama koje se mogu naći u hrani, lekovima, sredstvima za ličnu higijenu, dečijim igračkama i drugim proizvodima“.

O kakvom se osnaživanju potrošača zapravo radi možda najbolje ilustruje činjenica da je ova organizacija 2012. godine otvorila i onlajn prodavnicu u kojoj prodaje USDA organske proizvode, bez GMO, košer, testirane na prisustvo glifosata i teških metala, bez prisustva glutena i „bez Kine“. Ne, nije greška, politika organizacije je takva da izbegavaju korišćenje sastojaka koji potiču iz „endemski zagađene komunističke Kine u kojoj se krše ljudska prava“, pa oznaka „bez Kine“ znači „da određeni proizvod sadrži manje od 1% sastojaka koji potiču iz Kine (obično je nula)“.

 

Doktorka Senef

No vratimo se navodima iz teksta u kome se kaže da naučnica dr Stefani Senef tvrdi da će do 2025. godine kod svakog drugog deteta biti dijagnostifikovan autizam, kao i da je jedan od najčešćih uzroka ovog problema smrtonosna hemikalija poznata kao glifosat – glavni sastojak herbicida koji se koristi u poljoprivredi za suzbijanje korova.

Dr Senef je istraživačica u Laboratoriji za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju čuvenog MIT-ja. Kako stoji na zvaničnoj prezentaciji ove ustanove, poslednjih godina svoje interesovanje je usmerila ka istraživanju odnosa između ishrane i zdravlja, a projekat na kome je trenutno angažovana „koristi tehnike nauke o računarstvu za integrisanje različitih izvora informacija kako bi se upotpunila teorija o biološkim mehaniznimama autizma i drugih bolesti, i otkrila kauzalna veza između hemikalija iz životne sredine i ovih bolesti“.  Autorka je brojnih radova u kojima zagovara (i dokazuje) tezu da je dugotrajno izlaganje glifosatu odgovrno za nastanak brojnih oboljenja, uključujući i autizam.

 

Metodološke zamerke

Njene pretpostavke i dokazi podelili su stručnu i opštu javnost u dve grupe: one koji dovode u pitanje njenu ekspertizu i metodologiju i sa druge strane one koji misle da velike kompanije žele da izbegnu odgovornost, te da ih (američka) vlada u tome štiti. Godine 2014, kada se predviđanje dr Senef prvi put pojavilo na portalima organizacija i medija koji se bave zagovaranjem zdravih stilova života, prodajom suplemenata, borbom protiv GMO i sl. na portalu Snopes je objavljena detaljna analiza izvornog teksta, a iznete tvrdnje ocenjene kao nedokazane.

Autori teksta dalje navode „istraživanje koje je sastavila dr Senef, zajedno sa podacima koje je objavio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) otkriva…. da je upotreba ove hemikalije direktno povezana sa rastućim stopama autizma tokom poslednjih nekoliko decenija“.

Čak i ako ostavimo po strani sve metodološke zamerke koje zaista dovode u pitanje validnost pretpostavki, a samim tim i rezultata do kojih je došla dr Senef, oni samo ukazuju da postoji korelacija između porasta upotrebe glifosata i učestalosti javljanja autizma. U nauci se između korelacije (povezanosti) dve pojave i uzročno-posledične veze ne može staviti znak jednakosti.

 

Pesticidi i herbicidi

Da se ne može govoriti o tome da je „samo jedna supstanca krivac za sve veći broj dece sa autizmom danas“ ukazuju rezultati drugih istraživanja u kojima je merena povezanost izlaganja pesticidima i herbicidima sa različitom hemijskom strukturom i poremećaja iz spektra autizma.

U nekim slučajevima utvrđena je veza između upotrebe glifosata i drugih organofosfata ali i organohlorina i polihlorina i povećanja rizika od javljanja poremećaja, dok u drugima nije. U epidemiološkoj studiji koju je prošle godine u časopisu British Medical Journal objavila grupa autora istraživana je povezanost između izloženosti 11 različitih pesticida tri meseca pre tudnoće, tokom trudnoće i u prvoj godini života i javljanja poremećaja iz spektra autizma. Autori ne isključuju uticaj drugih pesticida.

Njihovi nalazi ukazuju da postoji „malo do umereno povećan rizik za javljanje poremećaja kod potomaka sa perinatalnom izloženošću organofosfatima: hlorpirifosu, diazinonu i malationu, piretoidima: permetrinu i bifentrinu, kao i glifosatu, avermektinu i metil bromidu u poređenju sa potomcima žena bez takve izloženosti unutar 2000 metara od njihovog prebivališta. Kod poremećaja iz spektra autizma udruženih sa intelektualnim teškoćama, rizici su bili izraženiji za izlaganje tokom prve godine života.

 

Verovatno kancerogen

Da bi se potkrepili nalazi Senefove, autori spornog teksta pominju i podatke Centra za prevenciju bolesti (CDC). Međutim, u izveštaju o toksičnosti glifosata ovog centra ne pominje se autizam, mada autori izveštaja zaključuju da se ne može isključiti veza između izlaganja ovoj supstanci i rizika od javljanja Non-Hočkin limfoma, te da su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način glifosat utiče na zdravlje ljudi. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije (SZO) jeste nekoliko godina ranije zaključila da je glifosat „verovatno kancerogen“.

U tekstu se navodi i da „podaci koje je objavio CDC još 2014. godine pokazuju da jedno od 68 dece SAD spada u spektar autizma – u odnosu na oko 1 u 2.000 dece 1980-ih godina“ te da su stope ove bolesti naglo porasle uz povećanje upotrebe glifosata. Međutim, na sajtu CDC-a stoji podatak da je 2014. godine kod jednog od 59 dece identifikovan neki od poremećaja iz spektra autizma. Za roditelje dece sa ovim poremećajem ne igra značajnu ulogu to da li je njegovo dete jedno od 68 ili 59, ali za nekoga ko se bavi utvrđivanjem korelacije i predviđanjem trendova ova razlika mora biti značajna.

 

Šta sve ovo znači?

Poremećaji iz spektra autizma spadaju u grupu neurorazvojnih poremećaja u čijem nastanku značajnu ulogu igraju i genetski i sredinski faktori. Rezultati navedenih istraživanja nisu dokaz da izlaganje pesticidima uzrokuje autizam. Oni upućuju na oprez ali nam ne garantuju da ćemo izbegavajući izloženost pesticidima neposredno pre, tokom trudnoće i u prvoj godini života eliminisati rizik za javljanje poremećaja. Na kraju, uvažavamo preporuke dr Senef o zdravoj ishrani. Što se suplemenata koje preporučuje tiče imajte na umu da su i oni proizvod neke (farmaceutske) kompanije čije interese u ovom slučaju Senefova zastupa.

Jelena Jovović, FakeNews Tragač