Čitali smo: „Antidruštvene mreže“ Sive Vajdijanatana

Malo slovo f bele boje na plavoj pozadini za većinu ljudi često je prva stvar koju ugledaju kada otvore oči i provere notifikacije na svom mobilnom telefonu. Nije li zgodno to što vas je Fejsbuk podsetio da je tetka Jani iz Nevesinja rođendan? Uvek je pravila dobre torte i kolače, a ako joj čestitate rođendan možda će poslati neki od svojih slatkiša. Šta je sledeće? Još jedno malo f – u Fejsbuk grupi vaše firme objavljeno je da vam je odložen sastanak na poslu. Dobro je, da to niste saznali na vreme sad ne biste u miru pili kafu i gledali smešne snimke životinja preko Instagramovog servisa Rils (Reels). „Hvala ti Fejsbuče, stvarno si mi ovo jutro učinio boljim“.

Međutim, lako je moglo biti i drugačije. Malo f moglo je doneti i loše vesti. Prvo što ste ujutru pročitali mogla je biti i pretnja u privatnoj poruci upućena preko Fejsbukovog Mesindžera ili loš komentar na vaš status ili fotografiju. Fejsbuk baš i ne mari za to da li će vaš život zbog njega biti bolji ili lošiji. Jedino što Fejsbuku zaista jeste bitno je da mu pružite svoju pažnju i da svoju emociju izrazite kroz reakciju, komentar, status ili fotografiju. Od toga Fejsbuk živi.

U svojoj knjizi „Antidruštvene mreže“, profesor Odseka za medijske studije na Fakultetu nauka i umetnosti Univerziteta u Virdžiniji, Siva Vajdijanatan, teži da čitaocima približi funkcionisanje Fejsbuka i drugih društvenih mreža u svetu u kom je jedan od najunosnijih poslova postala trgovina ljudskom pažnjom. Izrazito kritički osvrt na Fejsbuk Vajdijanatan upotpunjuje navodeći mnoštvo slučajeva kada je kompanija Marka Zakerberga žrtvovala etiku, demokratičnost i istinu zarad profita i nadmoći na tržištu informacionih tehnologija. Knjiga „Antidruštvene mreže“ čitaocima u Srbiji dostupna je u izdanju izdavačke kuće Clio (prevod Jelene Petrović).

Fejsbuk i dezinformacije

Kao što je već pomenuto, ono što Fejsbuk čini živim je naša pažnja i potreba da svoje stavove prema određenim društvenim pojavama podelimo sa svojim Fejsbuk prijateljima, a neretko i potpunim neznancima. Stoga, Fejsbuku nije naročito bitno šta će biti sadržaj poruke koju neki njegov korisnik šalje u etar sve dok ona izaziva reakcije drugih korisnika. Zbog toga, Fejsbukov algoritam u prvi plan gura objave koje privlače najviše pažnje. Bez obzira na to da li neka objava ima utemeljenje u činjenicama ili ne, ukoliko je izazvala dovoljno reakcija, ona će se lakše širiti na ovoj društvenoj mreži. Takvo okruženje stvara izrazito plodno tlo za širenje dezinformacija.

Dezinformacije se na Fejsbuku javljaju u mnogim oblicima i plasirane su iz različitih pobuda. „Neke su dizajnirane tako da obezbede što više klikova radi sticanja dobiti od oglašavanja“, napominje Vajdijanatan i podseća da je Fejsbuk stvorio jednu od najunosnijih mašina za oglašavanje. „U nju se slivaju milioni dolara kojima bi se inače plaćalo reklamiranje na informativnim servisima koji zaista pospešuju demokratsku raspravu i odgovornost“, primećuje Vajdijanatan. Tu su takođe i bezazlene dezinformacije čiji je cilj puka zabava, ali i one putem kojih se, prema mišljenju Vajdijanatana, vrši politički pritisak, narušava poverenje u demokratske institucije i ometa demokratska rasprava. U trenucima kada takve dezinformacije neometano kolaju Fejsbukom, ova platforma postaje katalizator uznemirajućih društvenih pojava.

Fejsbuk i političke manipulacije

Jedna od bizarnijih modernih „teorija zavere“ koja se širila i preko Fejsbuka oličena je u takozvanoj aferi Picagejt. Ovaj konstrukt, koji se 2016. godine do mejnstrim društvenih medija proširio sa američkih desničarskih portala i manje zastupljenih društvenih mreža poput Forčena (4Chan) i Infinitičena (8Chan), govori o navodnoj umešanosti Hilari Klinton i njenog tadašnjeg izbornog štaba sa delanjem grupe pedofila u podrumu jedne vašingtonske picerije. Podstaknut ovom lažnom pričom jedan čovek je upao u vašingtonsku piceriju za koju je smatrao da poseduje ozloglašeni podrum, a zatim je otvorio rafal po prisutnima. Na sreću, u pucnjavi niko nije povređen, a napadač je osuđen na četiri godine zatvora. Priče o aferi Picagejt smatraju se pretečom narativa koje će kasnije širiti manipulativni pro-Trampovski pokret QAnon o kom je FN Tragač objavio seriju blogova (1, 2, 3, 4, 5).

Afera Picagejt je za Fejsbuk verovatno bila tek jedna u nizu pojava koju ta kompanija nije uspela da na vreme adekvatno iskontroliše. Ipak, ovaj tehnološki gigant i te kako je mogao da ostane po strani kada su u pitanju političke kampanje za izbore u SAD 2016. godine i za referendum o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU iste godine. Uprkos uvreženom mišljenju da je kompanija Kembridž analitika potpomogla izglasavanje izlaska UK iz EU i pobedu Trampa na izborima, Vajdijanatan u svojoj knjizi kao glavnog krivca za takav ishod ovih izbra ipak vidi Fejsbuk i njegovo manipulativno ciljano oglašavanje. „Fejsbuk interno analizira podatke i direkno radi za kampanje, od kojih mnoge na vlast treba da dovedu autoritarne ličnosti i nacionaliste. Šta će vam Kembridž analitika kada imate Fejsbuk? Njegovo dejstvo na demokratiju je korozivno“, piše Vajdijanatan.

Osim toga, Fejsbuk je potpomogao dolazak autoritarnih vladara na vlast u još nekoliko država. Među njima su i Filipini, na kojima je Fejsbuk uveo svoj servis Fri bejziks (Free Basics) baš u vreme predsedničke kampanje 2015. godine, nakon koje je na vlast došao populistički lider Rodrigo Duterte. Fejsbukov tim sastao se sa predstavnicima Duterteove kampanje kako bi ih naučio osnovama postavljanja stranice kampanje i privlačenja istomišljenika na ovoj platformi. Kampanja je obilovala dezinformacijama, poput one da papa Franja podržava Dutertea, koji je i dalje na čelu Filipina, gde je, prema mišljenju Vajdijanatana, Fejsbuk zamenio nezavisne medije i učestvuje u Duterteovom sprovođenju nacionalističke propagande.

Utopija globalne povezanosti, ali po kojoj ceni?

„Misija nam je da ljudima omogućimo razmenu i da svet postane otvoreniji i bolje povezan“, stoji u jednom Fejsbukovom izveštaju. Kroz celu svoju istoriju, od početnih dana kada je funkcionisao kao društveni medij harvardskih studenata do danas, kada je globalna mreža s preko dve milijarde korisnika, Fejsbuk potencira svoje karakteristike povezivanja ljudi, deljenja bitnih događaja s prijateljima i ostvarivanja novih poznanstava. Iako su ove karakteristike Fejsbuka neminovno poboljšale živote ljudi širom sveta, on poseduje i druge, mnogo manje privlačne odlike. Teško da ćete od Fejsbuka bilo kada čuti više o raspršivanju govora mržnje, trgovini pažnjom, anksioznosti i zavisnosti koju ova mreža može da izazove, te o dezinformacijama koje se njom šire.

Jedini cilj Fejsbuka je da bude veći. Da se nepregledno širi dok svi ne budemo povezani i u isto vreme „prodati“ različitim oglašivačima. Ipak, nije li globalna povezanost utopistički ideal? Ukoliko se predate korporativnoj propagandi ove kompanije, možda i jeste. S druge strane, ako je cena globalne povezanosti poklanjanje ličnih podataka oglašivačima, to više liči na distopiju. „Antidruštvene mreže“ Sive Vajdijanatana pomoći će vam da saznate kakvi su Fejsbukovi stvarni motivi koji se kriju pod velom „utopističkih ideala“.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač