Sindrom iznenadne srčane smrti / sindrom senzacionalizma

Fudbaler se srušio na zagrevanju i preminuo, svi na stadionu zanemeli”, „Nezapamćena tragedija, proglašen za igrača godine pa umro”, „Dokle? Još jedna smrt u srpskom fudbalu, preminuo trener kog su voleli u Čuki”, „Strašna vest, preminuo bivši odbojkaš Zvezde i Partizana”, „Australijska glumica preminula u 34. godini” – ovo su samo neki od skorašnjih klikbejt naslova domaćih portala. Objavljuju se vesti iz svih krajeva sveta: od Srbije, preko Omana, Sjedinjenih Američkih Država, pa sve do Australije; od poznatih do nama potpuno nepoznatih ličnosti. Osim iznenadne smrti, ove vesti imaju još jedan zajenički činilac – komentare čitalaca u kojima se tvrdi da postoji pandemija „iznenadne srčane smrti“, da je sve više mladih koju umiru, a da je uzrok tome vakcinacija protiv koronavirusa.

„Znate li koliko sportista (uredno vakcinisani) imaju problema sa srcem i plucima, bas tih godina. Posle silnih pregleda – dijagnoza sve je u redu, post covid. Nista ovo ne valja”, „Vakcine prijatelji. Ne pravite se ludi”, „Miokarditis zahvaljujući grafenu, glavni sastojak vakcina!!! Zašto ne pišete istinu i dokle ćete lagati!?…” – komentari su čitalaca.

Iako se u vestima često može uočiti tendenciozan ton, nigde nije navedeno da li je preminula osoba bila vakcinisana protiv koronavirusa niti je vakcinacija na bilo koji način u samim tekstovima povezana sa smrću određene osobe. U jednoj vesti je čak navedeno da je mladić umro tokom operacije ramena jer je došlo do komplikacija. Međutim, da bismo to pročitali moramo otići dalje od naslova.

Pokušali smo da utvrdimo, na osnovu dostupnih podataka, da li se suočavamo sa pandemijom ili povećanim brojem smrti usled srčanog i moždanog udara, koje nastupaju kao posledica bolesti sistema krvotoka, odnosno kardiovaskularih bolesti.

Vodeći uzrok smrti u svetu

Prema podacima objavljenim na sajtu Svetske zdravstvene organizacije tokom 2019. godine od kardiovaskularnih bolesti u svetu preminulo je 17,9 miliona ljudi, što čini udeo od 32% svih uzroka smrti. Od ovih gotovo 18 milona, 85% smrti je nastupilo usled srčanog i moždanog udara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2020. godine u Srbiji je preminulo 116.850 ljudi. RZS navodi da je usled bolesti sistema krvotoka preminulo 55.305 građana, što je 47,3% svih smrtnih slučajeva. Desetogodišnji prosek pre pandemije (2010-2019) iznosio je 52,8%.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” objavio je nedavno publikaciju pod nazivom „Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji” za 2020. godinu. U toj publikaciji navedeno je da je najviše građana preminulo od kardiovaskularnih bolesti (47,3%). Vodeći uzroci smrtnosti u toj grupi oboljenja su ishemijske bolesti srca (u koje spada infarkt miokarda) sa udelom od 15,9% i cerebrovaskularne bolesti (među koje se ubraja i moždani udar), sa 17,8% udela.

Ovi podaci ukazuju na to da je učestalost smrti usled kardiovaskularnih bolesti visoka, ali ne znače mnogo u kontekstu analize insinuacija iz komentara čitalaca, budući da se statistika odnosi na period pre masovne imunizacije.

Umiru li mladi od kardiovaskularnih bolesti?

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je tokom 2020. godine preminulo petnaestoro dece do 19 godina, 107 osoba starosti od 20 do 34 godine, 3.248 osoba od 35 do 59 godina, 51.924 starijih od 60 godina i 11 osoba nepoznate starosne dobi. Ovi podaci pokazuju da od kardiovaskularnih bolesti umiru i mlade osobe. Slična slika bila je i u periodu pre pandemije.

Budući da ovi podaci za Srbiju za 2021. godinu još uvek nisu objavljeni, ne možemo da utvrdimo da li je udeo mortaliteta usled kardiovaskularnih bolesti povećan otkako je počela vakcinacija protiv koronavirusa.

Engleska i Vels: statistički osvrt

Kako se radi o utisku da je u čitavom svetu povećan mortalitet usled ovih bolesti analizirali smo i podatke iz drugih zemalja. Kao ilustrativan primer poslužili su nam Engleska i Vels zbog toga što njihov Zavod za nacionalnu statistiku uredno ažurira ovu vrstu podataka svakog meseca. Osim toga, u Velikoj Britaniji je potpuno vakcinisano 71,8 odsto građana. U Engleskoj je 72,3, dok je u Velsu 75,2 odsto vakcinisanih sa dve doze vakcine, što je veći procenat u odnosu na Srbiju (48,49%).

Podaci Zavoda za nacionalnu statistiku (Velike Britanije) pokazuju da je tokom decembra 2021. godine stopa mortaliteta usled ishemijske bolesti srca na sto hiljada stanovnika u Engleskoj bila 101,7, dok je petogodišnji prosek pre pandemije (2015-2019) za isti mesec bio 98,9. U Velsu je taj odnos 117,6 za decembar 2021. prema 114,4 za petogodišnji prosek.

Kada se radi o cerebrovaskularnim bolestima stopa mortaliteta na sto hiljada stanovnika u Engleskoj je u decembru prošle godine iznosila 52, dok je petogodišnji prosek pre pandemije bio 57. U Velsu je, prema istim parametrima, bilo 56,5 smrti u decembru, a prosek 2015-2019. bio je 62,9.

Stopa mortaliteta usled ishemijske bolesti srca u Engleskoj u 2021. godini bila je 94 na sto hiljada stanovnika, dok je petogodišnji prosek pre pandemije bio 102,8. U Velsu je prošle godine bilo 114,8 smrti na sto hiljada stanovnika, što je, isto kao u Engleskoj, manje u odnosu na prosek pre pandemije i pre primene vakcine protiv kovida koji je bio 118,7 na sto hiljada stanovnika.

Što se tiče cerebrovaskularnih bolesti, tokom prošle godine je u Engleskoj bilo 48,4 smrti na sto hiljada stanovnika, a petogodišnji prosek pre pandemije bio je 57,5. U Velsu je, istim redosledom, bilo 54,2 prema 63,3 na sto hiljada stanovnika, dakle opet manje u odnosu na prosek pre pandemije i pre primene vakcine protiv kovida.

Ivana Kragulj, FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.

Sitemap