18.07.2023.Dnevni list Informer u svom jučerašnjem štampanom izdanju objavio je priču u kojoj navodi da su Ukrajinci „prvi put od početka rata“ iskoristili kasetnu municiju na bojnom polju. Uz to, ovaj list prenosi i izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je rekao da „Rusija do sada nije imala potrebu da koristi kasetnu municiju“, ali da će uzvratiti istom merom ako Ukrajinci budu koristili ovo oružje. Ipak, postoje dokazi o tome da su obe zaraćene strane već koristile kasetnu municiju tokom sukoba.
„Kijev se, pritisnut neuspehom kontraofanzive, okrenuo očajničkoj strategiji, prvi put u ratu koristio je kasetnu municiju“, piše Informer, dok Srpski telegraf, takođe u štampanom izdanju, uz bombastičan naslov „KASETNI RAT“ dodaje da će početi „upotreba nedozvoljene municije“. Oba tabloida prenose neistinitu Putinovu izjavu o tome da Rusi nisu korisitili kasetne bombe tokom invazije na Ukrajinu, niti su za time imali potrebe. Ali šta kažu izveštaji Ujedinjenih nacija i drugih nezavisnih organizacija?
Više različitih izvora potvrđuje da se kasetna municija u ratu Ukrajini koristi, i to s obe strane. Upotreba kasetne municije počela je već prvog dana rata, kada je ruska armija pogodila centralnu bolnicu u gradu Ugledar u Donjeckoj oblasti. Tada su ubijena četiri civila, povređeno ih je deset, a zbog napada su oštećene i okolne ambulante. Narednog dana ruske snage su kasetnom municijom pogodile i obdanište u gradu Ohtirka u regionu Sumi, a u Harkovu su ubile devetoro i ranile 37 ljudi, navodi se u izveštaju o ljudskim pravima u Ukrajini za period od 24. februara do 26. marta 2022. godine, koji je objavila kancelarija Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Isti izveštaj navodi i da su 14. marta prošle godine ukrajinske oružane snage na grad Donjeck lansirale raketu koja je u sebi sadržala kasetnu municiju. Raketa je presretnuta, ali je usled ovog incidenta preminulo makar 15 ljudi, dok je 36 povređeno. Uz ovo, novinari Njujork tajmsa uspeli su da potvrde da su ukrajinske oružane snage početkom marta prošle godine kasetnom municijom bombardovale i selo Husarivka (Harkovska oblast) u nastojanju da potisnu ruske snage. Na sreću, nije bilo poginulih.
Organizacija Hjuman rajts voč, osim mnogih ruskih napada ovim oružjem, navodi da su ukrajinske oružane snage tri puta koristile kasetnu municiju u napadu na grad Izjum (Harkovska oblast) između marta i septembra prošle godine, dok je grad bio pod ruskom kontrolom. U napadima je poginulo pet civila.
Verovatno najstrašnija tragedija koja je nastala kao posledica upotrebe kasetnog oružja tokom rata u Ukrajini dogodila se na železničkoj stanici u Kramatorsku (Donjecka oblast) 8. aprila prošle godine. Prema izveštaju Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima u Ukrajini za period od 1. februara 2022. do 31. jula 2022, u ovom napadu poginulo je 60 civila, od kojih su sedmoro bila deca, a još 111 ljudi je povređeno. Ovi ljudi su čekali na evakuaciju iz grada u trenutku kada je raketa pala na železničku stanicu.
Kasetna bomba je municija koja se ispušta iz aviona ili lansira sa zemlje, a sastoji se od većeg kontejnera koji sadrži na desetine ili čak stotine manjih bombi. Ovaj kontejner se otvara u vazduhu i ispušta manje bombe koje mogu pogoditi površinu i do nekoliko fudbalskih terena, navodi se na sajtu organizacije Cluster munition coalition, koja se bori za potpunu zabranu ovog oružja. Često se desi da pojedine manje bombe ne eksplodiraju nakon što padnu na zemlju, pa predstavljaju veliki rizik za civilno stanovništvo i nakon samog bombardovanja. Pored toga, ovakva municija je zbog svoje prirode vrlo neprecizna, što predstavlja dodatan rizik za civile.
Prema izveštaju organizacije Hjuman rajts voč, od početka invazije Rusije na Ukrajinu korišćeno je najmanje 10 različitih vrsta kasetnih bombi i barem tri vrste submunicije (manjih bombi). Tačan broj napada kasetnim oružjem u Ukrajini nije poznat, ali je na stotine njih dokumentovano, prijavljivano ili su se navodno dogodili, i to uglavnom u naseljenim mestima, navodi ova organizacija.
Prema međunarodnom ugovoru – Konvenciji o kasetnoj municiji – zabranjeno je proizvoditi, prenositi ili skladištiti ovakvu municiju. Ugovor je potpisalo 111 država sveta, ali ne i Rusija ili Ukrajina. Ugovor nisu potpisale ni Sjedinjene Američke Države, koje su nedavno poslale Ukrajini ovo oružje, a zbog čega se u domaćim tabloidima intenzivnije piše o „kasetnom ratu“.
Iako korišćenje kasetne municije samo po sebi nije kršenje međunarodnog prava, „napadi koji pogađaju vojne objekte i civile ili civilne objekte bez razlike smatraju se neselektivnim i zabranjeni su“ prvim protokolom Ženevske konvencije, a kasetne bombe su oružje koje zbog svoje nepreciznosti često ne pravi razliku između svojih meta.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
