Petar Petrović prolazi između rafova obližnjeg supermarketa. Vreme je za pripremu zimnice, pa on u korpu stavlja celofan, deterdžent za suđe, gumice za tegle, kesice vinobrana, konzervansa i limuntusa, pet kilograma šećera, kilogram soli, litru sirćeta i biber u zrnu. Dok čeka svoj red na kasi, pokušava da izračuna koliko će ga sve to izaći. Kako god okrene, račun će sigurno biti veći nego prošle godine, kao što je i prošle godine bio veći nego pretprošle. Ovom kalkulisanju Petar će se vratiti sat vremena kasnije, kad bude rešio da sredi špajz. Na policama, pod praznim teglama, prostrti su listovi novina. Pomalo su se slepili od vlage i težine tereta, ali se i dalje mogu čitati. Petar stavlja naočare: među vestima iz 2013. godine pronalazi i reklamu u kojoj supermarket, i to baš njegov, oglašava sniženja. Kilogram šećera na popustu bio je 85 dinara. Sada je, međutim, za njega dao celih 115, dakle 30 dinara više. Pomnožio je to sa pet (kilograma) i promrmljao: „Strašno!“.
Kada bi naš zamišljeni junak seo da računa poskupljenja, stavku po stavku, verovatno bi ga zabolela glava. Isto bi se desilo i nekome ko bi želeo da sistematski utvrdi obim poskupljenja, budući da nije reč o jednostavnom zadatku. Čak i kada izvedete računicu, neophodno je uzeti u obzir činioce koji neretko umeju da ostanu nevidljivi. Mediji s vremena na vreme upoređuju cene „nekad i sad“, pa objavljuju analize pod naslovima kao što su: „Uporedili smo cene namirnica pre 10 godina i sada!“, „Zarade rastu, a i dalje se životari: Šta je moglo da se kupi sa prosečnom platom pre 10 godina, a šta može sada“, „Nekada 80 – sada 50 jaja: Šta smo sve za 1.000 dinara mogli da kupimo pre deset godina, a šta možemo danas?“…
U knjižici „Kako izveštavati o ekonomskim temama“ iz 2008. Goran Cetinić s pravom upozorava: „Brojka je sama po sebi od malog značaja; njen stvarni značaj proizilazi iz njene relativne vrednosti. Uvek kada upotrebljavate brojku u tekstu ili prilogu pitajte se U poređenju sa čim?“. Redakcija FakeNews Tragača obratila se Cetiniću deceniju i po kasnije, s jednostavnim pitanjem: kada upoređujemo cene „nekad i sad“, na šta sve moramo obratiti pažnju ako želimo da izvučemo pošten zaključak? Njegov odgovor donosimo na kraju ove analize, u okviru koje smo i sami pokušali da vidimo gde mediji imaju pravo, a gde greše kada porede cene, zarade i penzije.
Analizu možete preuzeti ovde.
Jelena Jovović i Stefan Janjić, FakeNews Tragač