2023. unatrag: Osvrt na ključne dezinformacije

Šta se dešava kada se u digitalnim interfejsima kao što su Jutjub, Fejsbuk i Tviter društveni odnosi masovno medijatizuju? Ovo pitanje postavio je pisac Kristijan Salmon u predgovoru svojoj „Strategiji Šeherezade“. On veruje da je „ekspanzija interneta poremetila ekonomiju diskursa – njihovu produkciju, akumulaciju i cirkulaciju – te narušila mesto i status verodostojnosti narativa (političkog, ekonomskog, naučnog, religioznog), podelu na istinito i lažno, stvarnost i fikciju“. Salmon ovu promenu naziva „trijumfom storitelinga“.

Granica između istine i laži sve se više zamagljuje, a oni kojima je posao da zamagljuju – čine to na sve perfidniji način, kako bi izbegli da budu uhvaćeni. U tom smislu možemo uočiti pseudodubokoumne verbalizme (pompezne besmislice koje zvuče umno, ali su samo gramatički ispravne), baljezganje (eng. bullshit, pričanje bez odgovornosti prema istini) i izvrdavanje (eng. paltering, zavaravanje upotrebom istinitih tvrdnji). Ovakav ambijent doprineo je tome da je danas dezinformaciju, u njenom klasičnom obliku, sve teže uhvatiti.

Suočeni s fektčeking inicijativama – profesionalnim (Metin program) i volonterskim (ocene publike na Iksu) – mediji, čak i oni krajnje neprofesionalni, izbegavaju laganje koje bi bilo lako oborivo. Shvatili su da je bezbolnije preuveličati i dramatizovati nego slagati. Više se pažnje posvećuje emocijama nego izmišljanju. U onlajn medijima sveprisutno je kopi-pejst novinarstvo, pa se najčešće samo formulacije naslova razlikuju: svaki medij nastoji da odabere najjaču storiteling-toljagu za naslovni blok, dok se oko osnovnog teksta ne vredi truditi. „Učimo da pretpostavljamo kakav će materijal odgovarati našem plemenu i doneti nam najgromoglasniji aplauz. I Fejsbuk nas za to nagrađuje i taj poželjan sadržaj gura dalje, brže i češće. Zajednici je svejedno ako je on lažan, pogrdan ili potpuno besmislen“, piše Siva Vajdijanatan u knjizi „Anti-društvene mreže“.

S besmislom, baš onakvim koji Vajdijanatan primećuje, teško je boriti se. Redakcija FakeNews Tragača neretko nailazi na sadržaje koji su toliko besmisleni da deluje kao da su zaštićeni količinom gluposti koju sadrže – ne znate s koje biste im strane prišli. Možda je rešenje u tome da uopšte ne prilazite, ko bi uopšte poverovao u takav sadržaj? Taman kada to pomislite, vidite da je sporni tekst, tvit ili klip prikupio gomilu pozitivnih reakcija.

Nakon pandemije i prve faze rata u Ukrajini, koje su mesecima intrigirale javnost, u 2023. godini svedočili smo bržoj smeni aktuelnih tema, pa i potrebi medija da brže aktiviraju emocionalne mehanizme svoje publike. Kako bismo bliže objasnili kontekst u kojem smo se bavili analizom dezinformacija, u ovoj publikaciji predstavićemo ključne događaje po mesecima, uz podsećanja na najčešće tipove manipulacija.

Među medijima koji su najčešće širili lažne i manipulativne vesti u 2023. godini izdvajaju se Informer, Nulta tačka, Srpski telegraf, Srbin info i Alo. Ovde treba napomenuti da se ovo rangiranje oslanja na sistem označavanja / tagovanja medija koji su preneli netačan ili manipulativan sadržaj i ne obuhvata one medije koji su u skladu sa profesionalnim standardima po objavljivanju naših analiza objavili ispravke tekstova koji sadrže netačne informacije. A tokom 2023. godine registrujemo rekordan broj ispravki objavljenih u medijima od početka rada FakeNews Tragača, prvenstveno zahvaljujući medijima koji pripadaju Adria Media Grupi, sada WIRELESS media grupi (Kurir, Mondo, Espreso) koji su objavili ispravke i izvinjenja svojim čitaocima za sve do tada tagovane tekstove.

Detaljniji pregled trendova dezinformisanja donosimo u publikaciji „2023. unatrag“, koju možete preuzeti ovde.

Jelena Jovović i Stefan Janjić, FakeNews Tragač