Verba non acta: Dezinformacije o izborima u Srbiji i u Crnoj Gori

Predviđeno je da se izbori – kao „praznici demokratije“ – održavaju jednom u četiri godine. Oni se, međutim – kao vašari brojeva, interpretacija, obećanja, tenzija i taštine – na ovim prostorima dešavaju dosta češće, a ponekad deluje da im se ne zna početak ni kraj, pa nam životi prolaze u neprekidnim kampanjama. Izbori bi trebalo da budu momenat kada ćemo zastati na trenutak i zapitati se kako živimo: koliko se osećamo sigurno i poštovano, koliko smo plaćeni za svoj rad, koliko nas košta da (p)ostanemo zdravi, kako institucije reaguju na naše potrebe, kako se političke odluke reflektuju na našu svakodnevicu… U nameri da ponude svoja tumačenja položaja tih koordinatnih tačaka, različiti akteri nudiće svoje interpretacije, mišljenja i pretpostavke, a pred tim nepreglednim poljem tačnih, polutačnih i netačnih podataka lako je zbuniti se.

Analitičar Vaclav Smil u svojoj knjizi „Brojevi ne lažu“ kaže da se razumevanje sveta, između ostalog, zasniva na smeštanju brojeva u odgovarajuće kontekste – istorijske i međunarodne. Toga su svesni i političari, ali i mediji, koji se često ponašaju kao da su i sami učesnici izborne trke: evo gde je naša zemlja sada, a gde je bila pre deset godina; evo gde je naša zemlja, a gde su druge zemlje regiona; evo gde je naša zemlja sada, a gde je mogla biti! Ova upečatljiva poređenja mogu da informišu, edukuju, ali i da obmanu: pojmovi „regiona“, „Balkana“, „susedstva“ i „Evrope“ dovoljno su rastegljivi da tendenciozno uključe samo poželjne varijable, a poređenja nekad i sad uzimaju se zdravo za gotovo čak i kada su se metodološki obrasci ili širi društveno-politički kontekst drastično promenili između dva posmatrana perioda.

„Kada tragamo za merama koje najbolje otkrivaju kvalitet ljudskog života“, piše Smil, često se oslanjamo „na vrednost bruto domaćeg proizvoda po stanovniku (BDP) ili na dohodak“. To može delovati zgodno, jer nam omogućava da pratimo svoj napredak i da se poredimo sa drugima. Međutim, ako je verovati knjizi „Brojevi ne lažu“ – „obe mere su upitne“. Naime, zamislimo sledeće okolnosti: „bruto domaći proizvod se povećava u društvu u kome ima sve više nasilja, što iziskuje pojačan policijski nadzor, veće ulaganje u mere bezbednosti i češće bolničko staranje. Prosečan dohodak ne saopštava nam ništa o stepenu ekonomske nejednakosti ili o društvenoj mreži podrške dostupnoj porodicama u nepovoljnom ekonomskom položaju.“

Važne su činjenice, a važan je i kontekst. Ne samo kada govorimo o ekonomskim parametrima, već i o bezbednosti, nivou harmonije u društvu, nivou zadovoljstva građana svojim životom, ali i o uslovima u kojima se održavaju izbori, kada kao građani imamo priliku da utičemo na ova važna pitanja. Ideja ove publikacije je da sumira na koji način se manipuliše informacijama u periodima predizbornih kampanja u Srbiji i u Crnoj Gori.

Nastojali smo da sagledamo tipove manipulacija i da ih postavimo u širi kontekst. Kada je reč o Srbiji, analizirane su manipulacije i dezinformacije koje su uočene tokom predizbornih kampanja za vanredne parlamentarne, redovne predsedničke i izbore u 12 opština (uključujući i dva grada) koji su održani 3. aprila 2022. godine, kao i one koje su objavljene tokom kampanje za vanredne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u više gradova i opština u Srbiji, 17. decembra 2023. godine. Kada je reč o Crnoj Gori, analiza obuhvata parlamentarne izbore održane 30. avgusta 2020. godine, nakon kojih je došlo do smene vlasti, zatim predsedničke izbore u martu / aprilu 2023, i naposletku parlamentarne izbore održane 11. juna 2023.

Publikacija sadrži dva nacionalna izveštaja, formirana prema istoj metodološkoj postavci, uz uvažavanje kontekstualnih razlika koje su zahtevale da se određenim pitanjima posveti više pažnje. U Crnoj Gori su to, na primer, fabrikovana predizborna istraživanja javnog mnjenja i lažne najave nemira i nasilja, a u Srbiji dezinformacije kojima se brani legitimitet izbora i regularnost izbornog procesa. Vodili smo se sledećim istraživačkim pitanjem: Koji se tipovi dezinformacija detektuju u periodu koji prethodi izborima i koje narative  te dezinformacije potkrepljuju i grade? U nameri da odgovorimo na to pitanje služili smo se desk analizom i analizom sadržaja, a korpus je obuhvatio one manipulativne i netačne sadržaje koje su detektovale redakcije za utvrđivanje činjenica (fact-checking) u dvema zemljama.

Publikaciju možete preuzeti ovde.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač
Darvin Murić, Raskrinkavanje