Na zapadu ništa novo. Na istoku – ništa.

„Srbija je četvrta najsiromašnija država u Evropi“, moglo se pročitati u brojnim medijima (1, 2, 3, 4, 5…) prošle sedmice, ali i čuti u informativnim emisijama pojedinih televizijskih kanala. Svi ovi mediji pozivaju se na nedavno objavljeni izveštaj Evropskog zavoda za statistiku Eurostat. Propuštaju, međutim, da naglase jednu bitnu informaciju vezanu za pomenuti izveštaj: on ne sadrži statističke podatke za sve evropske države.

Izveštaj Eurostata iz kog domaći mediji zaključuju da smo „četvrta najsiromašnija država u Evropi“ sagledava bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, potrošnju po glavi stanovnika, kao i indeks nivoa cena u određenoj državi. Iako se ovi faktori mogu uzeti za relevantne kada je u pitanju procenjivanje nivoa siromaštva u nekoj državi, sâm Eurostat u izveštaju nigde ne pominje procenu siromaštva u analiziranim državama.

U kojim državama je Eurostat sproveo istraživanje?

Izveštaj se bavi statističkim podacima za 36 država. U pitanju su države članice Evropske unije, tri države članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (Island, Norveška i Švajcarska), države kandidati za članstvo u EU (Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Turska i Srbija) i jedna država koja je u trenucima istraživanja bila potencijalni kandidat za članstvo u EU (Bosna i Hercegovina).

Dakle, upadljiv je nedostatak nekoliko evropskih država. U izveštaju nema podataka o Ujedinjenom Kraljevstvu, koje više nije član EU, ali to svakako ne bi promenilo poziciju Srbije u pomenutom izveštaju, s obzirom na to da UK ima znatno bolje ekonomske indikatore nego Srbija. Slično je i sa mikronacijama, Lihtenštajnom, San Marinom, Andorom, Monakom i Vatikanom. Nema ni Rusije, koja ima nešto bolje rezultate od naših. Međutim, Ukrajina, Belorusija i Moldavija – kojih isto tako nema u izveštaju – imaju niži BDP po glavi stanovnika od Srbije.

Kada je reč o potrošnji po glavi stanovnika i indeksu nivoa cena, ne postoje adekvatni uporedivi podaci za sve izostavljene države. Ipak, prema podcima Svetske banke, BDP po glavi stanovnika izražen kroz PPP (paritet kupovne moći) bio je u 2021. godini osetno bolji u Srbiji (21.432) nego u Moldaviji (15.637) i Ukrajini (14.219), dok je Belorusija bila diskretno bolja od Srbije (21.698).

Na sajtu Eurostata mogu se pronaći i podaci o „osobama u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti prema prihodima i sastavu domaćinstva”. Najsvežiji podaci koji uključuju i Srbiju (a opet izostavljaju Belorusiju, Ukrajinu i Moldaviju) potiču iz 2020. godine i govore nam da smo bili u boljem položaju od stanovnika Albanije, Crne Gore, Rumunije, Turske, Bugarske i Severne Makedonije.

I najbolji i najgori, zavisi koga pitate

Оvo nije prvi put da mediji ili političari proizvoljno određuju granice Evrope i regiona pokušavajući da Srbiju „učine“ najboljom ili najgorom u raznim rangiranjima. Krajem leta, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je kako je pruga između Novog Sada i Beograda „nešto najbolje što postoji ne samo u našoj zemlji, ne samo u regionu, već u istočnoj Evropi”. Ministar je tada propustio da se seti makar pruge između Moskve i Sankt Peterburga koja je svakako u istočnoj Evropi, a pored toga je i 8,5 puta duža od srpske i njeni vozovi se kreću 50 kilometara na čas brže od srpskih (1).

Srbija je već neopravdano u pojedinim medijima proglašavana najsiromašnijom u Evropi, а poput slučaja predstavljenog u ovom tekstu, i tada su Moldavija i Ukrajina jednostavno zanemarene. Portal Naša borba je pre oko dve godine reciklirao podatke Eurostata i našeg Republičkog zavoda za statitistiku i zaključio da smo najsiromašniji u Evropi, oslanjajući se na staru statistiku koja ne uključuje sve države Evrope.

Ipak, češće su bile dezinformacije iz tabloida koje realne parametre manipulativno dižu u nebesa proizvoljnim tumačenjem različitih lista ili geografskih obuhvata. Tako je Srbija u medijima neopravdano proglašavana i za „najmoćniju zemlju u regionu”, „najsrećniju zemlju u regionu”, „prvu zemlju po demokratiji u regionu”, a bili smo i „ispred 16 država EU prema razvoju e-uprave”, „među prvih 15 zemalja sveta po ulaganjima u nauku”…

Za neke novinare su – čini se – „region“, „Balkan“, „Zapadni Balkan“, „Evropa” ili „svet“ samo rastegljive reči koje se mogu tumačiti po sopstvenom nahođenju i trenutnim potrebama. Ipak, dužnost novinara je da informacije prenosi istinito, a ne onako kako mu u tom trenutku odgovara. Ako ne možemo da promenimo parametre koji se odnose na siromaštvo, obrazovanje, ulaganje u nauku, blagostanje i sreću, možemo za početak da promenimo način na koji izveštavamo o njima. Realno sagledavanje rezultata, bez neosnovanog forsiranja superlativa, deluje kao dobar početak.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač