B(r)ojno stanje: Kako mediji računaju masovnost protesta

Trećeg i četvrtog maja 2023. godine u Republici Srbiji desila su se dva masovna ubistva. Najpre je u osnovnoj školi u Beogradu ubijeno devetoro učenika škole i radnik obezbeđenja, a potom je u selima Dubona i Malo Orašje ubijeno devetoro ljudi.

Nakon ovih događaja, 8. maja organizovan je prvi protestni skup pod nazivom „Srbija protiv nasilja” u glavnom gradu. Demonstranti su izašli na ulice sa tri osnovna zahteva: „Hitno zaustavljanje dalje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru, smena ministra prosvete Branka Ružića, ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina i hitno sazivanje sednice Narodne skupštine na kojoj će se razmotriti odgovornost Vlade Republike Srbije i bezbednosna situacija u zemlji kao i dugoročna rešenja koja je neophodno primeniti kako do ovakvih događaja nikada više ne bi došlo”.

Do novembra je organizovano ukupno 26 protesta protiv nasilja u Beogradu, a takođe su održani i u mnogim drugim gradova širom zemlje.

Naše istraživanje o medijskim procenama učešća građana na protestima „Srbija protiv nasilja” koji su održani u Beogradu obuhvatilo je procene ukupno 19 onlajn medija: Blic, Telegraf, Kurir, Nova, Mondo, Alo, 24sedam, Espreso, Danas, Novosti, Srbija danas, B92, Informer, N1, Republika, RTS, Pink, Politika i Direktno. Do ove liste došli smo tako što smo sagledali 30 najbolje rangiranih domaćih sajtova na servisu Gemius Audience, a potom isključili 11 sajtova koji ne obavljaju medijsku delatnost (npr. oglasni sajtovi), kao i portale koji se ne bave političkim temama.

Analizirano je ukupno 26 protesta „Srbija protiv nasilja” u Beogradu, od maja pa do kraja oktobra 2023. godine. Objavljene medijske procene upoređivane su sa procenama Aleksandra Gubaša, koji se već godinama bavi računanjem broja okupljenih na protestima i drugim javnim skupovima, o čemu više možete čitati ovde i poslušati ovde.

Prilikom analize protesta protiv nasilja u ostalim gradovima Srbije u istraživanje su uključeni i lokalni mediji koji su tog ili narednog dana izveštavali o lokalnom protestu i u okviru izveštavanja naveli određenu procenu posećenosti.

Osim protesta protiv nasilja, istom metodologijom je analizirano medijsko izveštavanje o skupu „Srbija nade” održanom 26. maja, protestu navijača Partizana protiv uprave iz 31. avgusta, o Prajd šetnji održanoj u Beogradu 9. septembra, kao i o dočeku košarkaša, basketaša i Novaka Đokovića 12. septembra.

Publikaciju „B(r)ojno stanje: Kako mediji računaju masovnost protesta” možete preuzeti ovde.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač