13.12.2023.Kada se pomene naučna fantastika, mnogima padnu na pamet neka od ostvarenja Kristofera Nolana, „Ratovi zvezda“ ili priče o različitim čudovištima poput Frankenštajna. Kako bi stvorila spektakl, naučna fantastika se služi naukom, ali i manipuliše njome, preteruje, a često i pogrešno interpretira naučna saznanja.
Česta tema naučnofantastičnih ostvarenja je putovanje kroz vreme, koje se katkad iz sfere umetnosti i misaonih eksperimenata prebaci u medijske objave. Pojedini domaći portali preneli su priču o eksperimentu u kom su navodno „naučnici pomoću kvantnog kompjutera uspeli da vrate vreme unazad“. Ipak, da li su naučnici zaista pronašli „rupe“ u zakonima fizike i postoji li mogućnost za ovakvo manipulisanje vremenom?
Iako tako deluje, u ovom eksperimentu nije učestvovao Doktor Hu, poznati serijski putnik kroz vreme, već dr Gordi Lesovik. On je sa svojim timom američkih i ruskih naučnika simulirao „povratak kroz vreme“ pomoću kubita (osnovnih jedinica kvantne informacije).
Ovim su eksperimentom složeniji kubiti „vraćeni“ u jednostavnije stanje, kojim je otpočeta analiza. Eksperiment je imao uspešnost od 85% kada su posmatrana dva kubita, ali već sa tri uspešnost je iznosila 50%. „Tako iznenadan rast u kompleksnosti objašnjava zašto do sad nismo uočili slične pojave u prirodi“, rekao je tad Andrej Lebedev, jedan od istraživača. On je naveo da ovaj eksperiment može pomoći u daljem naučnom radu sa kvantnim kompjuterima.
„Naučnici su daleko od putovanja kroz vreme i kršenja zakona fizike“, zaključio je i dr Hening Bostelman, profesor sa Univerziteta Merseburg, komentarišući ovaj eksperiment, dok je Konstantin Kakaes za MIT Rivju napisao da nije siguran čemu ovaj eksperiment uopšte služi, osim stvaranju medijskog „hajpa“.
Mediji su pogrešno protumačili ove rezultate i predstavili eksperiment kao putovanje kubita unazad kroz vreme, iako se zapravo radilo o procesu koji nije suprotan od toka vremena, niti krši bilo kakve zakone fizike.
Ovu priču za FakeNews Tragač prokomentarisala je i fizičarka Olivera Vujinović, koja je rekla da postoje procesi koji nisu linearni, odnosno mogu se odvijati i u suprotnom smeru. Ona je to dodatno pojasnila primerom sa sočivima kroz koje prolazi svetlost.
„Ako na sabirno sočivo padne snop zrakova paralelnih glavnoj optičkoj osi, oni se prelome tako da padaju u istu tačku. Isto se dešava i kada se proces obrne – zraci koji su krenuli iz te tačke nakon prelamanja daće paralelan snop” objasnila je Vujinović.
U pitanju je proces koji nije jednosmeran, te se njegovo suprotno odvijanje ne može protumačiti kao povratak kroz vreme. Dakle, u skorije vreme nećemo biti u situaciji sličnoj radnji filma „Tenet” koji se bavi upravo mogućnošću manipulacije vremenom, ali barem film uvek možemo premotati unazad i ponovo pokušati da shvatimo šta se u njemu zapravo dogodilo.
Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač
