17.12.2023.Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč ugljen-dioksid? Verovatno je u pitanju neka od sveprisutnih fraza vezanih za klimu: „globalno zagrevanje”, „efekat staklene bašte”, „klimatske promene”, „fosilna goriva”… Moglo bi se reći da ovaj termin postaje sve popularniji tokom proteklih pedesetak godina. Međutim, ugljen-dioksid je oduvek prisutan na našoj planeti. Ima ga u okeanima, u zemljištu, u šumama, u vulkanima, u nama samima – svugde.
I zaista, nivo ugljen-dioksida oduvek je kontrolisala priroda, što čini i sada. Međutim, čovek je, kako deluje, odlučio da preuzme kontrolu. (Tu, nažalost, ne mislimo na preuzimanje kontrole u smislu smanjivanja ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu. Sve mere koje su na snazi i dalje nisu ni približno dovoljne da bismo sanirali načinjenu štetu.) Kontrolu smo, u početku nesvesno, a danas vrlo svesno, preuzeli u trenutku kada smo počeli da se mešamo u ciklus kruženja ugljenika u prirodi. Kako to činimo?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje prvo nekoliko redova moramo posvetiti Zemljinom ugljeničkom ciklusu. Radi se o prirodnom procesu u kom atomi ugljenika putuju iz atmosfere (u kojoj obitavaju u formi ugljen-dioksida), do zemlje, pa potom nazad u atmosferu. Ugljenik je temelj života na Zemlji, potreban je za formiranje složenih molekula poput proteina i DNK. On pomaže u regulaciji temperature na Zemlji i praktično čini život svih bića mogućim.
Priroda je stotinama hiljada godina neometano obavljala svoj ugljenički ciklus. Ugljenik se prirodno ispušta, između ostalog, u podvodnim vulkanima ili hidrotermalnim izvorima, a apsorbuje se u okeanima ili šumama, dok tek mali deo, prirodnim putem, završava u atmosferi. Ono što čovek čini jeste remećenje ovog ciklusa. Kada na silu iz hidrotermalnih izvora izvlačimo fosilna goriva, a zatim ih sagorevamo kako bismo dobili energiju, narušavamo prirodno uspostavljeni balans ugljenika u različitim delovima planete Zemlje i njene atmosfere. Zbog toga je od industrijske revolucije do danas procenat ugljen-dioksida u atmosferi porastao za 50%.
Ovo povećanje nivoa ugljen-dioksida potom utiče na zagrevanje Zemlje i sveukupne klimatske promene. Međutim, klimatskim skepticima je vrlo lako da kažu kako na nivo ugljen-dioksida u atmosferi utiče isključivo priroda, a ne čovek – iz prostog razloga što to „donedavno“ i jeste bilo tako. Problem je u tome što je priroda, dok se čovek nije umešao u njen ugljenički ciklus, uspevala da održi manje-više jednaku količinu ugljenika koji se ispušta i koji se apsorbuje. Sa mešanjem čoveka u ovaj ciklus dolazi do poremećaja tog balansa, što uzrokuje veće ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu.
No, prava nezgoda leži u tome što je čovek do sada naučio samo kako da izvuče ugljen-dioksid iz prirodnih izvora i koristi ga za sopstvene potrebe. I dalje nismo otkrili efikasno rešenje kako da ubrzamo prirodan, ili stvorimo veštački proces apsorbovanja ugljen-dioksida iz atmosfere. Ovom gasu potrebno je na hiljade godina da se prirodno apsorbuje iz atmosfere, a povećavanjem njegove količine u njoj samo ga taložimo iznad svojih glava. Zbog toga imamo veliki problem koji neće uskoro nestati, iz prostog razloga zato što nema kuda da ode.
Ivan Subotić i Tijana Femić Bumbić, FakeNews Tragač
