Na portalu Nulta tačka objavljen je tekst u kom se tvrdi da „posedovanje i distribucija dečije pornografije više nije krivično delo u Nemačkoj, nakon što je savezna vlada izglasala izmenu odredbi krivičnog zakona u vezi sa materijalom o seksualnom zlostavljanju dece“. Reč je o višeslojno netačnom tumačenju: ne čak ni zakona, već zapravo nacrta zakona.
O nemačkim zakonima vezanim za dečju pornografiju
Prethodna nemačka vlada je u julu 2021. godine odobrila Zakon o borbi protiv seksualnog nasilja nad decom, koji predviđa strože kazne za dela koja uključuju dečju pornografiju. Sva dela koja se odnose na dečju pornografiju su od tog trenutka tretirana kao krivična dela, za čija izvršenja je predviđena minimalna kazna od godinu dana zatvora. Važno je istaći da ovim Zakonom nisu obuhvaćeni tzv. „manje teški“ slučajevi, što je posledično onemogućilo tužilaštvu da, ukoliko je potrebno, proces obustavi ili ga razreši putem kazne po prekršajnom nalogu.
Najveći problem nastao je zbog toga što su donosioci ovog Zakona prevideli procesuiranje pojedinih specifičnih slučajeva. Osobama kod kojih je pronađen dečji pornografski sadržaj, a koje nisu postupale u sopstvene seksualne svrhe, takođe je bilo suđeno (i još uvek se sudi) po Krivičnom zakonu. U ove slučajeve svrstavaju se i ljudi koji su potencijalno postupali kako bi okončali, sprečili ili razjasnili drugo krivično delo prema članu 184b, odnosno dalje širenje ili javno postavljanje dečjeg pornografskog sadržaja. Na primer, roditelji ili učitelji koji su kod dece pronašli ovaj sadržaj a zatim ga prosledili drugim roditeljima ili školskom rukovodstvu takođe su rizikovali da budu krivično gonjeni. A kazna od godinu dana zatvora preti i osobama kod kojih je sadržaj nevoljno preuzet na telefon, recimo putem grupa na Vacapu.
Zakon je prevideo i velik broj maloletnika koji se terete za izvršenje ovog dela, a koji po mišljenjima stručnjaka obično ne postupaju usled sopstvenih seksualnih nagona već iz „motivacija tipičnih za taj razvojni stadijum poput naivnosti, radoznalosti, želje za avanturom ili želje da se impresionira“. Učestalost ovakvih sporova za koje ne postoji mogućnost da se prekvalifikuju kao prekršaji dodatno je usporila efikasnost sudskih procesa u hitnim slučajevima, usled čega je prošle godine inicirana izmena dela Zakona.
Gde Nulta tačka greši u tumačenju?
U rečenici koju smo istakli u uvodu postoji nekoliko spornih navoda. Nulta tačka govori o izmenama Krivičnog zakona, ali te promene predstavljene su u nacrtu Zakona koji je Ministarstvo pravde u Nemačkoj objavilo 7. februara. U pitanju je proces izmene odredbi Zakona koji je trenutno u toku, i još uvek nije odobren od Bundestaga – nemačkog parlamenta. Iz ovog razloga je pogrešno reći kako je „savezna vlada izglasala izmenu odredbi krivičnog zakona“, jer to još nije učinjeno.
Sam naslov teksta je takođe vrlo obmanjujući. „Bolest pedofilije se širi Evropom i svetom! U Nemačkoj posedovanje i distribucija dečje pornografije više nije krivično delo”, navodi Nulta tačka u naslovu svog teksta. Međutim, nije tačno da se u Nemačkoj posedovanje i distribucija dečje pornografije više ne tretira kao krivično delo. Ova radnja je u Nemačkoj i dalje ilegalna i zakonom kažnjiva. Ukoliko dođe do izmene Zakona o borbi protiv seksualnog nasilja nad decom, posedovanje i distribucija dečje pornografije će i dalje ostati krivično delo (za većinu počinilaca).
Razlika se odnosi na procesuiranje osoba za koje se veruje da nisu postupali iz sopstvenih seksualnih interesa za dečjom pornografijom. U tim slučajevima, bilo bi moguće prekvalifikovati postupak kao prekršaj, dok bi minimalna kazna od šest meseci (za distribuciju) i tri meseca (za posedovanje) bila blaža i više proporcionalna krivici optuženih. Dok bi usvajanjem ovih izmena minimalna kazna zbog prethodno opisanih slučajeva bila umanjena, maksimalna kazna od 10 godina zatvora bi ostala nepromenjena. Kako se ocenjuje u nacrtu, „očuvanjem maksimalnih kazni osigurava se da će i dalje teška krivična dela prema članu 184b biti odgovarajuće sankcionisana“.
Slučaj suđenja na Novom Zelandu
U tekstu Nulte tačke takođe se pominje i slučaj suđenja sa Novog Zelanda, kad se četrdesetpetogodišnji osumnjičeni za silovanje branio tvrdnjom da je dvanaestogodišnja devojčica „želela” odnosno „pristala” na seksualni odnos. U ovom primeru izostavljena je jedna vrlo bitna činjenica, a to je da je optuženi na kraju proglašen krivim. Zakonska regulativa Novog Zelanda omogućava optuženom da se brani tvrdnjom da se odnos dogodio na obostrano iniciranje, odnosno uz saglasnost. Iako je starosna granica za pristanak na seksualne odnose na Novom Zelandu 16 godina, pristanak (engl. consent) je istovremeno i dalje pravna odbrana dostupna onima koji su optuženi za seksualno nasilje, bez obzira na godine starosti žrtve. Ali opet treba imati na umu da to nikako ne znači da optuženi neće biti i osuđen.
Starosna granica za pristanak
Na kraju, Nulta tačka navodi kako je u slučaju Francuske „vlada predsednika Makrona glasala protiv postojanja starosne granice za pristanak (na seksualni odnos)“ kao i da to podrazumeva da „savezni zakon u Francuskoj nema zakonsku starosnu granicu za pristanak“. Uz to, autori teksta dodaju da „odrasle osobe koje imaju seks sa decom bilo kog uzrasta neće biti krivično gonjene za silovanje ako dete žrtva nije u stanju da dokaže nasilje, pretnju, prinudu ili iznenađenje“.
Vlada predsednika Makrona jeste glasala protiv postojanja starosne granice za pristanak 2018. godine, ali ni u ovom slučaju to ne podrazumeva da odrasla osoba koja je optužena za seksualne odnose sa decom neće biti krivično gonjena.
Štaviše, u aprilu 2021. godine Skupština Francuske je jednoglasno usvojila zakon koji definiše kao silovanje „bilo koji čin seksualne penetracije, bilo koje prirode, ili bilo koji oralno-genitalni čin počinjen od strane odrasle osobe nad maloletnom osobom do petnaest godina“, osim u slučaju kada je razlika između počinioca i žrtve manja od pet godina. Izvršilac ovakvog čina prema tom zakonu može biti osuđen na do 20 godina zatvora. Od tog momenta u Francuskoj postoji starosna granica za pristanak za stupanje u seksualne odnose.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač