Gost podkasta „Energija Sputnjika“ krajem aprila bio je meteorolog Nedeljko Todorović u javnosti poznat kao izraziti klimatski skeptik koji bez obzira na svoje stavove često dobija prostor u medijima. Za Sputnjik je ovog puta ponajviše govorio o promenama temperature kako na globalnom tako i na lokalnom nivou relativizujući tom prilikom dokazano zagrevanje planete. Analizirali smo nekoliko Todorovićevih citata i zaključili da se radi o, u najmanju ruku, diskutabilnom predstavljanju problema klimatskih promena.
Da li zagrevanje planete usporava?
„Ne treba se plašiti drastičnih promena temperature. Ona jeste do sada bila u porastu, ali poslednja merenja unazad sedam do osam godina ukazuju na to da se sada taj trend usporava. Za narednih deset do dvadeset godina, sledi blagi pad temperature, ali to ne znači da će doći do promene klime, kao što ni ovaj porast temperature nije nikakva promena klime.“
Promene u tempu zagrevanja planete su među naučnom zajednicom potpuno očekivane. One ne predstavljaju ništa „čudno“ niti opovrgavaju postojanje globalnih klimatskih promena. Ukoliko temperaturni rast u jednom periodu uspori, to nužno ne podrazumeva da je i „trend“ zagrevanja prekinut. Tako je, na primer, od 1998. do 2013. godine stopa globalnog srednjeg površinskog zagrevanja usporila, što ne znači da su klimatske promene nestale.
Uprkos navodima meteorologa Todorovića, u poslednjih „sedam do osam godina“, prosečne globalne temperature su kontinuirano u porastu. Prema podacima NASA, u prethodnoj godini je prosečna temperatura površine Zemlje bila najveća zabeležena. Takođe, svih 10 najtoplijih godina od 1850. godine do danas dogodile su se u poslednjoj deceniji. To čak nije nikakva novost. I 2007. godine naučnici su beležili da je u tom trenutku, u poslednjih 13 godina čak 11 bilo najtoplije od kada postoje merenja.
U članku portala Karbon brif (koji se bavi temama klimatske i energetske politike) obrazloženo je kako se „izvlačenje zaključka o tome da se zagrevanje ‘stabilizovalo’ oslanja uglavnom na posmatranje podataka tokom kratkog, izolovanog perioda“. Recimo, ukoliko posmatramo samo period od 2015. do 2022. godine, možemo steći utisak da je stopa porasta temperature prilično „linearna“. Sa druge strane, ukoliko malo promenimo period posmatranja i fokusiramo se na razdoblje od 2011. do 2018. godine možemo da izvučemo potpuno suprotan zaključak – da se stopa globalnog zagrevanja naglo povećala na čitavih 5,6 °C po jednom veku. U pitanju je preuveličana procena, s obzirom na to da globalna temperatura trenutno raste za okvirno 0,2°C (±0,1°C) po deceniji. U oba slučaja ignoriše se širi kontekst što, potom, rezultira i vrlo pogrešnim zapažanjima.
Ujedno, treba spomenuti i da su naučnici ponudili moguća objašnjenja za tzv. stagnaciju zagrevanja Zemljine površine u određenom periodu. Jedno od najverovatnijih sugeriše da su prirodni klimatski ciklusi (La ninja i negativna faza pacifičke dekadne oscilacije) zapravo prouzrokovali promene u cirkulaciji okeana te na taj način „izmestili“ višak toplote u duboki okean (engl. deep ocean). Ukratko rečeno, toplota je i dalje bila prisutna, samo ne na površini naše planete.
Da li su promene temperature u Budimpešti „zanemarljive“?
„Kad uzmemo i Beograd, pa kad poredimo paralelno sa Budimpeštom, dobra je korelacija Budimpešta – Zagreb – Beograd. Budimpešta 1780. godine pa do današnjeg dana, onda se vidi da je taj trend promene temperature 0,3 stepena. Zanemarljivo, tako da kažem. Pogotovo ako još uzmemo u obzir da je to uticaj lokalnih mikroklimatskih promena.“
S obzirom na to da je Todorović nekoliko puta tokom emisije povlačio paralele između Beograda i Budimpešte, te rast temperature u susednoj državi nazvao „zanemarljivim“ odlučili smo da istražimo promene klime u Mađarskoj i njenom glavnom gradu.
U mađarskoj Nacionalnoj strategiji za klimatske promene iz 2018. godine istaknut je podatak koji pokazuje da je prosečna godišnja temperatura u ovoj državi porasla za čitavih 1,15°C u periodu od 1901. do 2017 godine. Štaviše, nadmašila je i prosečni porast temperature od 0,9°C na globalnom nivou.
Kad je reč o budućim predviđanjima o klimi na ovom području, konstatovano je kako „projekcije pokazuju mnogo manje mraznih dana do sredine ovog veka u odnosu na period od 1961. do 1990. godine“, a istovremeno se očekuje „više letnjih dana i ekstremnih vrućina“. Identične predikcije mogu se pronaći i u izveštaju „Klimatske promene i Mađarska: Ublažavanje opasnosti i priprema za posledice“ koji je kreiran u Budimpešti 2010. godine.
Mađarski meteorolog i profesor Probald Ferenc je 2014. godine napisao naučni rad pod nazivom „Urbana klima Budimpešte: prošlost, sadašnjost i budućnost“ u kom je naglasio kako su temperature u Panonskoj niziji „osuđene“ da rastu u skladu sa srednjom projekcijom Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). On je istovremeno dodao da će zagrevanje biti intenzivnije tokom letnjih perioda, s očekivanim porastom temperature od barem 4°C do kraja 21. veka u poređenju s referentnim periodom krajem 20. veka, ali i da će ova promena biti praćena dramatičnim povećanjem učestalosti toplotnih talasa.
Evropska mreža za novinarstvo zasnovano na podacima je takođe objavila podatke o porastu temperature na području Budimpešte. Kako ističu, od 1900. godine „prosečna temperatura u Budimpešti i okolini porasla je sa prosečnih 9,6°C između 1900. i 1999. na prosečnih 10,7°C između 2000. i 2018. godine“.
Kako ugljen-dioksid utiče na biljke?
„Stručnjaci koji se razumeju u ugljen-dioksid i hemiju atmosfere, davno su pokazali da ugljen-dioksid nije štetan gas, već da je hrana za sav biljni svet na zemaljskoj kugli.“
FakeNews Tragač je u martu ove godine već pisao o iskrivljenim tvrdnjama koje govore da ugljen-dioksid nije štetan gas već naprotiv, koristan, kao i da pospešuje rast biljaka. Tačno je da biljke nešto brže rastu pri većoj izloženosti ovom jedinjenju. Međutim, nije sve tako jednostavno. Naučnici su ustanovili kako biljke prilikom izloženosti većim nivoima CO2 uprkos bržem rastu gube na svojoj nutritivnoj vrednosti. Tako je, recimo, matematičar i biolog Irakli Loladze u svom radu došao do otkrića da su „povišeni nivoi CO2 smanjili ukupnu koncentraciju 25 važnih minerala u biljkama (uključujući kalcijum, kalijum, cink i gvožđe) za, u proseku, osam procenata“.
Do sličnih rezultata došli su i istraživači koji su ispitivali uticaj povećanih atmosferskih koncentracija ugljen-dioksida na koncentraciju proteina u pirinču, ječmu, pšenici, soji i krompiru. Kako su istakli u zaključku, svaka od posmatranih kultura „imala je niže koncentracije proteina kada se uzgajala u uslovima povišenih u poređenju sa prirodnim nivoima CO2“. U slučaju pšenice, ječma i pirinča koncentracija proteina u zrnu se smanjila za nekih 10 do 15 procenata, dok je za krompir smanjenje udela proteina iznosilo 14 posto. Kod soje je došlo do znatno manjeg smanjenja koncentracije proteina od 1.4 posto, ali su autori i ovo smanjenje ocenili kao statistički značajno. „Rastući nivoi CO2 u 21. veku će verovatno smanjiti koncentraciju proteina u mnogim biljnim namirnicama koje ljudi koriste“, zaključuju autori na kraju svog rada.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač