Maj ’24 unatrag: Zločin i „kolektivna“ kazna

Već krajem marta u domaćim medijima počelo se pisati o mogućnosti da se na izglasavanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nađe rezolucija o danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Međutim, nakon nekoliko odlaganja i talasa medijskih i političkih osuda iz Srbije, do glasanja je došlo tek u drugoj polovini maja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio se u Njujork nekoliko dana pre glasanja, a ispratili su ga patrijarh, državni vrh i ogromna medijska halabuka oko rezolucije, čiji je cilj – prema tumačenju pomenutih aktera – da sve Srbe proglasi „genocidnim“. Zbog ovoga, pregled prethodnog meseca posvećujemo manipulacijama vezanim za usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Manipulacije o rezoluciji 

Događaji u Ujedinjenim nacijama u Njujorku izazvali su veliku pažnju domaćih medija. Zapravo, kampanja za lokalne izbore u 90 opština i gradova u Srbiji, koja je takođe trajala tokom maja, u jednom trenutku gotovo da se svela samo na pitanje izjašnjavanja o rezoluciji. Prorežimski tabloidni portali i drugi mediji nastojali su da plasiraju narativ prema kome je cilj rezolucije da sve Srbe proglasi „genocidnim“, a Republiku Srpsku „genocidnom tvorevinom“. Međutim, ukoliko izdvojimo desetak minuta, koliko je dovoljno da se pročita ova rezolucija, postaće nam jasno da se u njoj ne može iščitati takva namera.

„Krivična odgovornost je pod međunarodnim pravom za zločin genocida individualizovana i ne može se pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini“, navodi se jasno u rezoluciji.

U rezoluciji se takođe ne mogu iščitati njena „četiri cilja“ o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a što su potom prenosili mediji sredinom maja pred glasanje u UN. Četiri cilja rezolucije su navodno: 1. ukidanje Republike Srpske, 2. revizija ili podizanje presuda za odgovornost Srbije, 3. tužbe za naknadu ratne odštete i 4. dodatno opterećivanje Srbije.

U rezoluciji se, međutim, ništa od ovoga ne pominje. Nema ni reči o Srbiji ili Republici Srpskoj. Od presuda pominju se jedino one Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu, koje se tiču zločina u Srebrenici i koje Srbija, zvanično, priznaje. Ne pominje se bilo kakva ratna odšteta, a stručnjaci smatraju da nije moguće da se ona sada naplati Srbiji. Radi se, zapravo, o simboličnom dokumentu, rezoluciji koja osuđuje genocid i poziva članice UN da 11. jul obeležavaju kao dan sećanja na srebreničke žrtve.

Kako bi rezoluciju pokazali licemernom i besmislenom, mediji i organizacije bliske vlastima regrutovali su i brojne analitičare, a posebno su im bili značajni oni iz naroda koji su pretrpeli genocide. Tako je organizacija Centar za društvenu stabilnost o pitanju rezolucije intervjuisala jermenskog književnika Babkena Simonjana, koji je naveo da „nema reči o genocidu“ u Srebrenici. Ono što su zaboravili da napomenu i u Centru za društvenu stabilnost i u brojnim medijima (1, 2, 3…) koji su ovu izjavu kasnije eksploatisali je to da je Simonjan počasni konzul Srbije u Jermeniji koji je po zakonu dužan da „obavlja svoje funkcije saglasno politici i stavovima Vlade i na osnovu instrukcija šefa stalne diplomatske misije“.

Pred glasanje u UN i na sam dan glasanja, naravno, manipulacije su dostigle svoj vrhunac. Naše kolege iz Raskrikavanja zabeležile su vesti brojnih medija o tome da je patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril naložio molitvu za bratski srpski narod u svim ruskim crkvama na svetu. Međutim, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi nisu čuli za ovakvu naredbu.

Takođe, potpredsednica pokrajinske Vlade Sandra Božić na svom Iks profilu podelila je video u kom se, između ostalog, Francuska optužuje da je „u Ruandi ubila između 500 i 800 hiljada ljudi“. Kada je reč o ulozi Francuske u dešavanjima pre i tokom genocida u Ruandi, postoje izveštaji koji ukazuju na to da su vlasti Francuske podržavale vladajući režim koji je sprovodio genocid, i na taj način „omogućile“ ove zločine. Međutim, ni u kom slučaju se ne može tvrditi da je Francuska u afričkoj zemlji „ubila između 500 i 800 hiljada ljudi“. Genocid u Ruandi počinile su parapolicijske formacije plemena Hutu nad plemenom Tutsi i nelojalnim pripadnicima svog plemena.

Nakon što je rezolucija usvojena u Ujedinjenim nacijama, naše vlasti ipak su proglasile pobedu jer je broj uzdržanih zemalja, zemalja koje nisu glasale ili su glasale protiv premašivao broj država koje su glasale za rezoluciju. S obzirom na to da je rezolucija usvojena, teško da se može govoriti o „pobedi“, ali je takav narativ ipak nametnut. Mediji su pisali da se predsednik u Njujorku na čelu naše delegacije „lavovski borio“, sve vreme ogrnut našom zastavom, koju je obezbeđenje UN pokušalo da mu uzme, ali im je on odbrusio: „Niko na svetu mi neće uzeti moju zastavu“. A ne, to se ipak nije desilo. Za Raskrikavanje su UN potvrdili da nikakvog problema ili negodovanja zbog zastave nije bilo.

Glasanje u UN poslužilo je vlastima u Srbiji kao velika tema u kampanji za lokalne izbore, a iako su opozicioni političari i ranije trpeli kritike zbog stavova o genocidu u Srebrenici, to se u ovoj kampanji dodatno intenziviralo. Netaknuti nisu ostali čak ni oni političari čije su stranke bojkotovale izbore. Tako je par portala pisalo kako je Mariniki Tepić usvajanjem ove rezolucije „ispunjena najveća želja“. Usput, ovi portali su podsetili da je to ona političarka koja je – dok je radila kao novinarka – „izmišljala logore za Hrvate“ u Srbiji i zločine počinjene u njima. FN Tragač je pre gotovo tri godine ove navode označio kao lažne, podsećajući na dokaze o pomenutim logorima koji su prikupljeni u okviru suđenja pred međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Najčitanija analiza

Najčitanija analiza Tragača tokom maja bio je tekst o veštački generisanom snimku koji je u emisiji Aktuelnosti na televiziji Hepi prikazan kao autentičan. Na snimku je prikazan intervju sa švedskom aktivistkinjom Gretom Tumberg tokom kog ona navodno predstavlja svoju knjigu pod nazivom „Veganski ratovi“. Tumberg govori o ekološki osvešćenom ratovanju, „biorazgradivim raketama“ i „veganskim granatama“. Utvrdili smo da se radi o snimku koji je nastao pomoću veštačke inteligencije tako što smo proverili sadržaj koristeći alat „BioID Playground“, a potom i ustanovili o čemu je Greta Tumberg zaista govorila u intervjuu koji se vidi na snimku.

Voditelj Hepija pustio dipfejk snimak Grete Tunberg, pa ubeđivao gosta da je pravi

Dosije X

Tokom maja pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.

Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač