19.11.2024.U kakvoj su vezi berba trešanja sa izveštavanjem medija o velikim svetskim epidemijama? Na prvi pogled nikakve, ali ako se zna da je branje trešanja zapravo bukvalan prevod, trenutno bez bolje alternative, engleskog izraza čeri piking (eng. cherry picking), što bi bio naziv logičke greške u kojoj se selektivno biraju samo argumenti ili događaji koji idu u prilog tezi koju zastupamo, onda stvari postaju malo jasnije.
U branje trešanja krenuli su pojedini mediji, ali i autori popularnih postova na Fejsbuku i Instagramu kada su početkom pandemije kovida 19 pisali o tome da je ona bila očekivana, jer „zaraze poharaju planetu na svakih 100 godina”. Kako se navodilo, 1720. desila se epidemija kuge, 1820. epidemija kolere, 1920. španska groznica, pa je ta „neverovatna istorijska slučajnost” u 2020. donela i pandemiju kovida 19.
Iako nisu baš ni slagali, nisu bili ni najiskrenji, a ni najprecizniji. Epidemije i pandemije su se zapravo dešavale mnogo češće, ali budući da se nisu uklapale u sliku o navodnoj stogodišnjoj zakonomernosti – jednostavno su izostavljene. Drugim rečima, one trešnje koje nisu izgledale zrelo i crveno nisu završile u korpi. Na konkretnim primerima vidi se kako izgleda selektivno biranje samo onih događaja koji idu u prilog početnoj tezi.
Epidemija kuge 1720. zahvatila je Marsej i Provansu, a francuski demograf Žan Noel Biraben nazvao ju je „poslednjom važnom epidemijom kuge u Zapadnoj Evropi”. Već je ova rečenica dovoljna da objasni da je velikih epidemija kuge bilo i pre ove, koja je bila lokalnog karaktera i odnosila se na jedan manji deo Francuske. Za dve hiljade godina epidemije ove bolesti su se relativno često dešavale sa manje ili više razornim posledicama. Iako je odnela dosta žrtava, čini se da je velika kuga u Marseju od svih ostalih epidemija izdvojena upravo zbog godine izbijanja epidemije. Tokom istorije je, nažalost, bilo mnogo smrtonosnijih pandemija kuge i kao tri najveće srazmerno broju žrtava izdvajaju se Justinijanova kuga u VI veku, Crna smrt u XIV veku i Treća pandemija kuge u XIX veku, koja je uglavnom kosila stanovništvo azijskog kontinenta.
Štelovanje navodne podudarnosti uočljivo je i kod epidemije kolere i španske groznice, jer godine izbijanja ovih pandemija ne odgovaraju početnoj tezi da se javljaju u 20. godini nekog veka. Iako je sasvim izvesno trajala i tokom 1820. godine, prva od ukupno sedam pandemija kolere izbila je, prema nekim izvorima, 1816, a prema drugim 1817. Ako se, primera radi, pogledaju periodi kada su izbijale epidemije kolere, ona je zapravo bila na snazi i 1820. i 1920. godine, a u poslednjih 200 godina češći su bili periodi kada je vladala pandemija kolere, nego kad nije. Španska groznica je prema svim izvorima, uključujući i Jutjub snimak Univerziteta Kembridž, koji su i pojedini mediji uključili u tekstove, počela 1918.
Postoji još na desetine epidemija koje se nisu uklapale u tezu o vremenskoj podudarnosti, pa nisu završile u korpi sa trešnjama. Nema potrebe ići dalje od XX veka da bi se videlo da su izostavljene pandemija HIV/AIDS-a koja zvanično nije ni okončana, a koja je izuzetno razorna za čovečanstvo, ali i nešto kratkotrajnije epidemija azijskog gripa, hongkonškog gripa, ebole, SARS-a…
Na prvi pogled selektivno prikazivanje podataka može da izgleda zabavno, na drugi pogled već izgleda manipulativno, a na treći pogled može da bude i opasno. U ovom konkretnom slučaju čeri piking vodi ka fatalističkom shvatanju po kojem je nemoguće promeniti ono što je sudbinski predodređeno, pa samim tim ni eventualno uticati na izbijanje sledeće pandemije, koja je verovatno projektovana za 2120. Zanemaruje se da nam se sledeća pandemija može desiti već sutra i da je pitanje da li smo kao čovečanstvo toga svesni i na to pripremljeni.
Danka Mihajlović, FakeNews Tragač
