Čitali smo: „Kako sačuvati zdrav razum u doba podela“ Elif Šafak

Nedavno istraživanje Centra za kreiranje politika i strategija pokazalo je kako 94% mladih osoba u Srbiji poslednje trenutke pred spavanje provodi na društvenim mrežama. Gotovo isti procenat mladih „uvek ili ponekad“ dan započinje proveravanjem notifikacija na svom mobilnom telefonu. Za više od polovinu njih društveni mediji primaran su izvor informisanja. Na šta mladi nailaze kada ujutru posete neku od društvenih mreža? Uglavnom, na skup informacija iz izvora koje su prethodno izabrali u skladu sa svojim ubeđenjima. Takvo okruženje plodno je tlo za potvrđivanje sopstvenih stavova, a ukoliko svi živimo u svom (dez)informacionom mehuru, kakva očekivanja možemo imati u pogledu budućnosti demokratije, dijaloga i prosperiteta društva?

Ovo je samo jedno od pitanja koja sebi, i svojim čitaocima, postavlja turska spisateljica Elif Šafak u knjizi „Kako sačuvati zdrav razum u doba podela“. Ova sažeta lična ispovest autorke donosi njena zapažanja o društvenim i političkim zbivanjima u modernom društvu, ostavljajući čitaocu prostor za razmišljanje, jer na mnoga od svojih pitanja autorka nije dala odgovor. Šafak nas upozorava da našim vremenom vlada pesimizam, te da su robovanje društvenim normama, strah i politika vođena emocijama i dalje globalni trendovi. Knjiga turske spisateljice na srpski je prevedena u izdanju Lagune (prevod Dijane Radinović).

Simone Padovani/ Awakening/ Getty Images

„Kako je moguće da u doba društvenih mreža, koje bi trebalo svima bez razlike da pruže priliku da se izraze, toliko ljudi veruje da nema glasa?“

…zapitala se Šafak nakon ukazivanja na anketu „Alijanse demokratija“ i Dalia Reserach, Rasmussen Global (2018). Rezultati ove ankete pokazali su da više od polovine ljudi koji žive u demokratskim državama smatra kako se njihov glas nikada ne čuje ili se čuje retko. „Ako takvo mišljenje vlada u relativno demokratskim zamljama, zamislite samo koliko bi veći procenat bio u diktatorskim režimima, u kojima nema transparentnosti, gde se sa vrha nameće jedan narativ i guši svaka opozicija“, konstatuje autorka.

Jedan od mogućih odgovora na autorkino pitanje prilično je jednostavan. Kad svi imaju glas – gotovo niko zapravo nema glas. Istina je da društvene mreže pružaju privid povećane demokratičnosti i daju mogućnost svakome da sa celim svetom podeli svoje mišljenje o nekoj temi. Ipak, prezasićenost raznim mišljenjima mnoštva „malih“ ljudi ne čini da se ti „mali“ ljudi osećaju kao da se njihov glas čuje.

 „Kako ostati uključen, a sačuvati duševno zdravlje?“

…pita se turska autorka, naglašavajući da što smo više uključeni i informisani o svemu što se događa, osećamo veće razočaranje, teskobu i gnev, „jer aktuelne vesti i događaji koji se smenjuju bude u nama negativna osećanja“. „Previše je toga da bismo se s time nosili. Žudimo za jednostavnošću; povlačimo se u sebe, u poznato,“ ističe Šafak. Ona smatra da upravo u tome leži opasnost, jer „populistički demagozi“ obećavaju jednostavnost za kojom toliko patimo.

Na ovo vrlo teško autorkino pitanje verovatno ne postoji jedinstven i potpuno tačan odgovor. U svetu informacione zbrke moramo biti svesni različitih narativa koji postoje, kao i interesnih grupa koje ih plasiraju.  U redu je, naravno, priznati sebi i drugima da neke stvari jednostavno ne razumemo. Kada dođe do toga, možemo se poslužiti kredibilnim izvorima kako bismo sebi uspeli da određenu pojavu ili događaj objasnimo. Svakako, važno je neprestano preispitivati sopstvene stavove bez ostrašćenosti, generalizacija i zatvaranja u dogmatične informacione mehure. Samo takvim  sagledavanjem cunamija svakodnevnih informacija možemo ostati izbalansirani, nepristrasni i zdravi, a opet ispravno informisani i uključeni u trenutna zbivanja.

Treba li nam radikalna pobuna protiv podela?

Svojim pacifističkim pogledom na svet autorka pokušava da odagna ideje bilo kakve društvene segregacije. U isto vreme, ona podvlači da bes i agresija, pa makar oni bili usmereni na nepravde i nejednakosti, nisu adekvatan odgovor na trenutna društvena zbivanja. Ipak, teško je zamisliti rušenje trenutnog centralizvanog informaciono-korporativnog društvenog poretka apelovanjem da se prestane sa podelama, diskriminacijom i populističkim političkim aktima. Pomislili smo da će nam internet i društveni mediji pružiti više slobode. Zapravo, pružili su nam njen privid. Taj privid poslužio je kao ukrasni papir za paket ispunjen krizom privatnosti, kontrolom i polarizacijom javnog mnjenja.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.