Izmišljena priča o praštanju u afričkom plemenu

Medijima i društvenim mrežama se već nekoliko godina, kako u Srbiji tako i u svetu, širi priča o „jednom afričkom plemenu“ koje neguje „najlepši običaj na svetu“. Prema ovoj priči, kada neki član plemena učini nešto pogrešno, ostali članovi ga odvode u centar sela podsećajući ga dva dana na sve dobro što je postigao i uradio u životu.

Kao i kod velikog broja viralnih legendi, ne nude se konkretne informacije, već se govori o „jednom plemenu“. Iako je nakon ovako poopštene priče gotovo nemoguće sa sigurnošću utvrditi da nigde u Africi ne postoji pleme koje neguje sličan običaj, viralna priča ipak sadrži određene elemente za koje je jasno da su izmišljeni ili pogrešno protumačeni i ona je u formi u kojoj je objavljena neistinita.

Pre svega, portal Snopes je pre više od tri godine utvrdio da prateća fotografija ne prikazuje čin praštanja u afričkom plemenu. Scenu je 2008. uslikala Džesika Hiltaut tokom proputovanja kroz Ganu. Prema njenim rečima, na slici je mladi fudbaler Tavfig, uslikan pre no što je sa svojim prijateljima iz sela započeo utakmicu.

Priča o praštanju ne uči nas samo običajima, već i jeziku, jer se u njoj navodi da pozdrav „Nabajyotisaikija“ znači „Poštujem te, ti si vredan“. U pojedinim verzijama ove priče pleme je opisano kao „južnoafričko“, a na ovoj stranici autora Džeremija Smita možete pogledati diskusiju koja upućuje na zaključak da takva reč nema nikakvo značenje ni na jednom jeziku Južne Afrike. Iako je izraz opisan kao izuzetno čest u Južnoj Africi, pretraga ne daje nikakve rezultate van konteksta ove priče.

Dezinformacije o Africi, njenim narodima, zakonima i običajima, veoma je lako plasirati jer je predznanje publike o afričkim kulturama izuzetno nisko, a mogućnosti za proveru podataka veoma ograničene. Početkom ove godine mediji su, primera radi, preneli vest prema kojoj osobe koje žele da se razvedu u Gani moraju to učiniti odevene kao na dan venčanja, dok žena u Togoleškoj Republici za razvod mora da dobije dozvolu od svoje svekrve. Obe informacije su u potpunosti fabrikovane.

Da je reč o beletristici, priča o praštanju u afričkom plemenu mogla bi se tumačiti kao lepa i poučna. Međutim, ona se ne šeruje kao književno delo, već kao verodostojno svedočanstvo o plemenitosti, a svi raspoloživi dokazi ukazuju na to da je reč o lažnoj priči, propraćenoj fotografijom istrgnutom iz konteksta i pozdravom koji ne postoji ni u jednom jeziku.

Priču su bez ikakve ograde prenosili: Mudrolije, Sputnjik, Kurir, Alo, Espreso, Nezavisne i Pressonline.

FakeNews Tragač