Šest meseci Blokadne beležnice: Informer, Alo i Novosti objavili 5.773 manipulacije

Istraživanje Blokadna beležnica sprovedeno je u dve faze i trajalo je od 23. januara do 23. jula 2025. godine. Prva faza podrazumevala je beleženje svih manipulativnih vesti o blokadama i protestima na na 15 domaćih portala koji su u tom trenutku bili najčitaniji (prema podacima sa Gemiusa) i trajala je 40 dana, sve do 3. marta. Tokom prve faze, beleške o manipulativnim narativima u zabeleženim vestima objavljivane su svakodnevno.

Druga faza istraživanja podrazumevala je beleženje svih manipulativnih vesti na tri portala koja su se tokom prve faze pokazala kao najsklonija manipulisanju (Informer, Alo i Novosti) i trajala je 4 meseca i dvadeset dana, do 23. jula. Tokom druge faze, beleške o manipulativnim narativima u zabeleženim vestima objavljivane su na nedeljnom nivou.

Tokom obe faze, zabeležene vesti razvrstavane su na osnovu izvora manipulativnih tvrdnji na one koje potiču od (1) medija (onog čija vest je zabeležena, ili nekog drugog), (2) političara, (3) drugih javnih ličnosti, poput umetnika, profesora i analitičara, te (4) institucija ili organizacija.

Manipulativne vesti – u kontekstu Blokadne beležnice – predstavljaju tvrdnje koje se mogu okarakterisati kao: neistinite; poluistinite; istrgnute iz konteksta ili predstavljene u neodgovarajućem kontekstu; objavljene bez adekvatnih dokaza; objavljene tako da je druga strana zanemarena u meri koja kod čitalaca može da izazove iskrivljenu predstavu o događaju ili osobi; objavljene uz manipulaciju činjenicama, generalizaciju (mišljenje pojedinca pripisuje se grupi), pripisivanje tuđih reči i mišljenja nekoj grupi ili pojedincu, ili uz manipulacije kroz poređenja.

Uz sve navedeno, kao manipulativne okarakterisane su vesti u kojima su se neopravdano ili pogrešno koristile sintagme i termini poput: terorizam, fašizam, nacizam, talac, talačka kriza, ideolog/lider blokadera, obojena revolucija, kanibalizam, satanizam i drugi.

Ukoliko su se sadržaji odlikovali drugim oblicima medijskog neprofesionalizma (pristrasnost, uvrede, narušavanje privatnosti...) ali nije bilo prigovora na račun verodostojnosti, takvi primeri nisu beleženi.

Lista zabeležnih manipulativnih vesti je više puta revidirana i nalazi su proveravani s adekvatne vremenske distance.

Pregled događaja:

♦ Prva polovina jula – ulične blokade i barikade širom Srbije

♦ 3. jul – U Beogradu održan veliki protest protiv policijske brutalnosti

♦ 4. jul – Predsednik Vučić pomilovao je četvoricu nasilnika iz redova SNS-a koji su 28. januara brutalno napali studente u Novom Sadu

♦ 13. jul – Održan veliki protest u Užicu „Kap koja preliva“, zbog devetoro uhapšenih aktivista

♦ 14. jul – Sedmorica uhapšenih Užičana puštena na slobodu, a dvojici je određen kućni pritvor

Prvu polovinu jula obeležile su barikade širom Srbije, kao format građanske neposlušnosti. Policija je legitimisala i privodila veliki broj građana, što je po pravilu izazivalo novi talas bunta i proteste ispred policijskih stanica i sudova. Tabloidi ove akcije nazivaju „kontejner revolucijom“, ali i „genocid revolucijom“, nastavljajući da obmanjuju javnost kako je jedan od primarnih ciljeva protesta to da se Srbi proglase za „genocidni narod“. Plasiraju se apsurdne tvrdnje o pokušajima secesionizma u Zemunu i o tome da je rektor Đokić „osmislio plenume“.

Pregled Tragačevih tekstova: Jul ’25 unatrag, 1-7. jul, 7-14. jul, 14-21. jul

Pregled događaja:

♦ 1. jun –  Održan protest „Vostani Serbije” u preko 30 gradova širom Srbije

♦ 4/5. jun – U Beogradu napadnuto nekoliko pripadnika grupe „Studenti koji žele da uče“, između ostalog i Miloš Pavlović

♦ 8. jun – Održani lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru, na kojima su studenti podržali opozicione liste i učestvovali kao posmatrači i kontrolori

♦ 28. jun – Veliki vidovdanski protest u Beogradu

♦ 29. jun – Početak nove faze borbe sa uličnim blokadama i barikadama

Centralni junski događaj bio je veliki Vidovdanski protest, gde je u tabloidima po već ustaljenom modelu došlo do drastičnog umanjenja procene broja okupljenih. Uoči protesta objavljen je izmišljeni „plan za uništenje Srbije kroz četiri tačke“, koji podrazumeva to da se Srbi proglase za „genocidni narod“, da se prizna Kosovo i ukine Republika Srpska. Profesorka Valentina Arsić Arsenijević plasirala je lažni navod o tzv. „slovenačkom modelu“ rešavanja krize na univerzitetu, obmanjujući javnost da su u Sloveniji svi profesori otpušteni pre dvadesetak godina, nakon čega je navodno raspisan novi konkurs za sva mesta. Plasirana je i vest da se rektor Đokić nije pojavio na sastanku s premijerom Macutom – što je manipulativna vest, budući da na taj sastanak nije ni bio pozvan.

Pregled Tragačevih tekstova: Jun ’25 unatrag, 1-2. jun, 2-9. jun, 9-16. jun, 16-23. jun, 23-30. jun

Pregled događaja:

♦  1. maj – Prvomajski protest studenata i sindikata u Beogradu

♦  5. maj – Studenti zatražili vanredne parlamentarne izbore, kao sedmi zahtev

♦  6. maj – Nekoliko studenata iz Srbije prisustvovalo je sednici Evropskog parlamenta, dan pre usvajanja izveštaja o Srbiji

♦  12. maj – Završen štafetni ultramaraton dolaskom studenata u Brisel

♦  17. maj – Održan veliki protest u Subotici

♦  20. maj – Troje uhapšenih novosadskih aktivista prebačeno u kućni pritvor, a preostalih troje nedelju dana kasnije; Održan veliki protest u Čačku

♦  24. maj – Održan veliki protest u Zaječaru

♦  30. maj – Održan je protest „Hoćemo izbore” u Beogradu na Savskom trgu

♦  31. maj – Održan veliki protest u Šapcu

U maju je zabeleženo sve intenzivnije nazivanje studenata „teroristima“ i „fašistima“, uz apsurdnu paralelnu tezu – da su nasilnici iz redova SNS-a, koji su pretukli studente krajem januara, zapravo „junaci“. Izveštavajući o prvomajskom protestu u Beogradu, tabloidi ponovo trostruko umanjuju broj okupljenih. Kroz čitav niz lažnih i manipulativnih vesti gradila se teza o studentskom pokretu kao antisrpskom: plasirane su optužbe da se studenti dive NDH ideologiji, da gaze srpsku zastavu u Studentskom kulturnom centru i da se obučavaju u Sarajevu za antidržavno delovanje. Prisustvo grupe studenata iz Srbije sednici Evropskog parlamenta motivisalo je tabloide da izveštavaju o njima kao o izdajnicima koji se „klanjaju ustašama“ i „pljuju po svojoj zemlji“. Navodi se da bi studenti „ljubili cipele i samom Hitleru ako treba“, kao i da postoji „tajna veza između blokadera i ustaša“.

Pregled Tragačevih tekstova: Maj ’25 unatrag, 1-5. maj, 5-12. maj, 12-19. maj, 19-26. maj, 26-31. maj

Pregled događaja:

♦ 3. april – Započeta „Tura do Strazbura”, protestni biciklistički maraton, koji će se završiti 15. aprila

♦  4. april – Utvrđen peti studentski zahtev, u vezi sa istragom „zvučnog topa”

♦ 7. april – Utvrđen šesti studentski zahtev, u vezi sa ulaskom predsednika Vučića i novinara u jedinicu intenzivne nege gde su bili smešteni pacijenti iz Severne Makedonije

♦ 12. april – Održan veliki protest u Novom Pazaru

♦  14. april – Započeta blokada RTS-a, koja je završena 28. aprila

♦  16. april – Održan veliki protest u Kraljevu

♦  25. april – Započet štafetni ultramaraton „Od mog sela do Brisela”

♦  26. april – U Novom Sadu održan veliki protest srednjoškolaca

♦  28. april – Incidenti kod Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u Novom Sadu i napad na dekana Patrika Drida

Ključne strategije manipulisanja u aprilu uključivale su lažne najave „terorističkih akcija”, manipulativno proglašavanje uhapšenih pojedinaca za „vođe blokadera”, kao i delegitimizaciju „Ture do Strazbura”. Tabloidi i predstavnici vlasti nazivali su bicikliste „lažnim” i „folirantima”, tvrdili da ih sve vreme prevozi kombi i da je takav poduhvat neostvarljiv za amatere (što je netačno). Iste optužbe pratile su i štafetne ultramaratonce, koji su do Brisela trčali i preko Hrvatske, uz navode da su se „odrekli ćirilice“, da vređaju patrijarha Porfirija i – ponovo – da obmanjuju građane, tj. da se voze, a ne trče. Tabloidi su takođe pokušali da zastavu bošnjačke nacionalne manjine predstave kao simbol secesionizma. Nakon što je dekan novosadskog DIF-a napadnut ispred zgrade fakulteta, tabloidi neosnovano navode da su postojali pokušaji da se on „zakolje“ i „razapne“.

Pregled Tragačevih tekstova: April ’25 unatrag, 1-7. april, 7-14. april, 14-22. april, 22-28. april, 28-30. april

Pregled događaja:

♦  1. mart – Održan veliki protest u Nišu „Studentski edikt”

♦  6. mart – U Pionirskom parku u Beogradu „Studenti koji žele da uče“ postavljaju improvizovano šatorsko naselje koje će dobiti neformalni naziv Ćacilend

♦  7. mart – Organizovan drugi potrošački protest „Generalni štrajk“

♦  9. mart – Studenti u blokadi pozivaju građane da formiraju zborove kao format neposredne demokratije

♦  10. mart – Tokom blokade RTS-a povrđeno je oko policajca Lazara Baćića, za šta su lažno optuženi studenti

♦  13. mart – Emitovan tajno snimljen razgovor u novosadskom odboru Pokreta slobodnih građana, nakon čega je uhapšeno šestoro aktivista

♦  15. mart – Održan skup „15. za 15” u Beogradu, kao jedan od najvećih skupova u istoriji Srbije; građani prijavljuju incident sa „zvučnim topom” tokom odavanja pošte žrtvama

♦  18. mart – Navodni napad na Miloša Pavlovića u Studentskom parku

♦  21. mart –  Broj žrtava tragedije u Novom Sadu povećan na 16, nakon što je preminuo Vukašin Crnčević

♦ 26. mart – Održan veliki protest „Svi do mosta, jer je dosta“ u znak podrške prosvetnim radnicima

♦  29. mart – Održana protestna akcija „Dezinformer“ u blizini redakcije Informera

♦ 30. mart – U Nišu je nožem napadnuta dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović

Mart je bio obeležen protestom „15. za 15“, na kojem se okupilo više stotina hiljada ljudi, kao i velikim brojem svedočenja da je tokom 15-minutne tišine upotrebljen tzv. „zvučni top“ ili neko drugo zvučno oružje. Uprkos hiljadama svedočenja, vlasti i tabloidi tvrdili su da je posredi bila kolektivna panika, a zaprećeno je i da će se neproverene informacije tretirati i sankcionisati kao širenje panike. U već standardnom maniru, iznošene su lažne procene broja okupljenih, barem trostruko niže od realnog broja. U pokušaju da umanje i broj učesnika niškog protesta, tabloidi su smanjili Trg kralja Milana za više hiljada kvadratnih metara. Tabloidi su lagali da demonstranti podržavaju OVK, da se među studentima u blokadi širi šuga, kao i da jedan kanadski influenser „pljuje po Srbiji“ za 6.000 dolara. Predsednik Srbije obmanuo je javnost da su policajca Lazara Baćića napali „boljševički plenumaši“, iako se na snimku jasno videlo da ga je tokom blokade RTS-a povredio kolega. Na kraju meseca relativizovan je napad nožem na dekanicu Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović koja je mesecima bila na meti negativne kampanje.

Pregled Tragačevih tekstova: Mart ’25 unatrag, 1-3. mart, 3-10. mart, 10-17. mart, 17-24. mart, 24-31. mart

Pregled događaja:

♦  1. februar – Održan veliki protest u Novom Sadu „1. 2. na 3 mosta”, uz blokadu tri novosadska mosta

♦  5. februar – Održan veliki skup penzionera u Beogradu u znak podrške studentima

♦ 15. februar – Održan veliki protest u Kragujevcu „Sretnimo se na Sretenje”

♦  25. februar – Održan veliki protest prosvetnih radnika u Beogradu

Nakon velikog uspeha studentskog marša do Novog Sada, širom Srbije počinju da se organizuju protesti na koje studenti odlaze peške. Na društvenim mrežama i u tabloidima počinju da se pojavljuju navodni skrinšotovi koji treba da dokažu kako studenti ne pešače zbog ideala, već zbog finansijske nadoknade. Četovi su se odlikovali grotesknim pokušajima podražavanja slenga mladih, uz izraze poput „gajbi blejim“ i „fejkovaću pešačenje“. Paralelno, radi se na plasiranju teze da su pobune i blokade zapravo „protest bogatih“, da na demonstracijama i plenumima dolazi do masovnog pijančenja, kao i da ceo proces predvodi grupa „Gruhonjićevih insajdera“. Objavljena je, takođe, i lažna vest da je Mila Pajić urednica emisije „Ja biram“ na pokrajinskom javnom servisu.

Pregled Tragačevih tekstova: Februar ’25 unatrag, 1-6. februar, 6-13. februar, 13-21. februar, 21-28. februar

Pregled događaja:

♦ 1. januar – Doček nove 2025. u tišini, uz 15-minutni pomen žrtvama, na trgovima u većim gradovima Srbije

♦ 16. januar – Teže povređena studentkinja Pravnog fakulteta tokom blokade raskrsnice, kada ju je udario automobil

♦ 17. januar – Održan veliki protest ispred RTS-a

♦ 24. januar – Organizovan prvi potrošački protest „Generalni štrajk”; Povređena je studentkinja koja je učestvovala u blokadi na Novom Beogradu, kada je na nju naleteo automobil

♦ 26. januar – Održan protestni performans studenata u Matici srpskoj, nakon čega su nasilno izbačeni iz sale

♦ 27. januar – Organizovan protest „Pod našom (auto)komandom“

♦ 28. januar – Napad na studente u Novom Sadu, nakon čega su Miloš Vučević (premijer) i Milan Đurić (gradonačelnik Novog Sada) podneli ostavke

Tokom januara tabloidi su širili neutemeljene tvrdnje o uplitanju stranih sila u proteste, i to u vidu „srbomrzačkih sila“, „hrvatskih pipaka“ i neizostavnih „stranih plaćenika“. Kontinuirano su objavljivane tvrdnje da su svi studentski zahtevi ispunjeni, iako nijedan nije bio ispunjen do kraja. Na dan prvog „Generalnog štrajka“, 24. januara, tabloidi su pokušavali da dokažu kako „sve radi“, iako je veliki broj firmi i lokala bio zatvoren. Nakon protestnog performansa u Matici srpskoj, kada je grupa studenata nasilno izbačena iz sale, Ana Brnabić je slagala da je toj grupi prisustvovala Mila Pajić, a pojedini mediji su se nadovezivali na to, navodeći da je Pajić predvodila grupu „10 ustaša“. Tabloidi su takođe objavili i sliku s Prajda, staru nekoliko godina, i lažno naveli da je na slici Ela Zeković, studentkinja FPN.

Pregled Tragačevih tekstova: Januar ’25 unatrag, 23-30. januar, 30-31. januar