Čitali smo: „Alternativne činjenice“ Ose Vikfoš

Ukoliko tokom druženja sa prijateljima uđete u raspravu oko toga ko je našoj zemlji doneo prvu olimpijsku medalju ili, recimo, kog datuma je počelo rušenje Berlinskog zida – odgovori se nalaze na samo par klikova od vas. Deluje fascinantno, i bilo bi, da ne postoji jedna caka. Često nam se čini kako nas dostupnost informacija preko interneta čini pametnijim, ali istinsko znanje zapravo i nije baš na par klikova od nas. Jedino što nam je toliko blizu je nepregledna hrpa informacija od kojih su neke validne, dok su druge potpuno pogrešne. Ipak, „stručnjaka“ je, kako se čini, sve više, dok se pojedinci plaše da je istinskog znanja utemeljenog u činjenicama, sve manje.

Taj strah, u knjigu objavljenu pre nekoliko godina, pretočila je švedska filozofkinja Osa Vikfoš. Isprovocirana terminom „alternativne činjenice“ koji se koristio kao eufemizam za očigledne Trampove laži, ova švedska naučnica objavila je istoimenu knjigu u nastojanju da opiše trenutnu informacionu i naučnu konfuziju koja vlada svetom. Od definisanja znanja i činjenica preko određivanja njihovih protivnika pa sve do promatranja političkih laži i propagande, Vikfoš čitaocima objašnjava značaj adekvatnog informisanja i nauke. Knjiga „Alternativne činjenice“ čitaocima sa ovih prostora dostupna je u izdanju hrvatske izdavačke kuće OceanMore (prevod Željke Černok).

Postoje li alternativne činjenice?

Stav Ose Vikfoš jasan je već nakon nekoliko prvih stranica njene knjige. „Ne postoje nikakve alternativne činjenice jer činjenice su ono kakav je svet, a svet postoji samo na jedan način“, objašnjava nam švedska filozofkinja. Ono što postoji – tvrdi ona – jesu alternativni opisi neke činjenice, alternativni pojmovi za neku pojavu, te alternativna tumačenja određenih podataka, „ali koliko je neko tumačenje tačno, zavisi od toga kakav je svet“. Prema ovoj naučnici, sve što vrednujemo kao znanje moralo bi biti zasnovano na činjenicama, to jest tvrdnjama koje su tačne. Ipak, ona upozorava na svojevrsno „filozofsko oružje masovnog uništenja“ – nihilizam činjenica, koji negira postojanje bilo kakvih činjeničnih tvrdnji.

U svojoj knjizi „o znanju i njegovim neprijateljima“ autorka na početku teži da objasni šta to možemo smatrati pravim znanjem. Ona i njene kolege na koje se poziva izdvajaju tri uslova koji se moraju ispuniti kako bi se nešto smatralo znanjem:

• Čovek mora posedovati uverenje, odnosno psihološko stanje sa specifičnim kognitivnim sadržajem misli. Na primer, verujemo da trenutno 18 osoba pije kafu u našoj kancelariji.
• To uverenje mora biti istinito, odnosno mora se na neki način podudarati sa svetom. Osamnaest ljudi u našoj kancelariji zaista trenutno pije kafu.
• Uverenje mora biti zasnovano na nekoj vrsti dobrog razloga ili dokaza. Zaista trenutno u našoj kancelariji možemo izbrojati 18 ljudi koji piju kafu.

Sklonost ka potvrdi sopstvenih stavova

Nakon jasnog definisanja šta su to prave činjenice i istinsko znanje, Vikfoš nastoji da razobliči sve neprijatelje ovih pojava i da svojim čitaocima objasni većinu zamki u koje mogu upasti tokom tumačenja različitih informacija koje do njih dolaze. Ona upozorava na sklonost ljudi da svoje već utemeljene stavove potvrđuju i tako skliznu u ponor neobjektivnog tumačenja pojava i događaja iz sopstvenog okruženja.

U tom smislu, izdvaja se studija Čarlsa Tabera i Miltona Lodža koji su svoje ispitanike podelili u dve grupe – na one koji poseduju veće i one koji poseduju manje znanja o politici. Ispitanici su zamoljeni da nabroje argumente o određenim kontroverznim pitanjima, poput posedovanja oružja. Ispostavilo se da su ispitanici sa manjim političkim predznanjem nabrojali dvostruko više argumenata koji su išli u prilog njihovom već utemeljenom stavu. Ispitanici sa većim političkim znanjem bili su „još gori“ i argumentovali su još pristrasnije u korist svog postojećeg stava.

Autorka naglašava da „svi mi patimo od sklonosti ka potvrdi“. Njena knjiga, osim toga što daje snažne argumente koji idu u prilog toj tezi, i sama je dokaz za nju. „Alternativne činjenice“ očigledno su nastale iz revolta prema Trampovom načinu političkog komuniciranja i autorka ni u jednom trenutku knjige ne propituje svoj utemeljeni stav o neetičnosti politike bivšeg predsednika SAD.

Izdržljive neistine

Vikfoš nam skreće pažnju i na pojavu da neistine, uprkos tome što su demantovane, uspevaju da prežive u svetu informacija. Nekada, potpuno iracionalno, sami pomažemo lažima da prežive iako nam je predočena priroda neistinosti neke tvrdnje. Ovu pojavu dobro ilustruje eksperiment u kojem su ispitanicima postavljana pitanja nakon što im je predočen jedan policijski izveštaj o požaru.

U hronološkom izveštaju prvo je navedeno da je požar izazvala zapaljiva boja koja se nalazila u ormaru. Već u sledećoj rečenici ta tvrdnja je opovrgnuta rečima da „u ormaru nije bilo nikakvih zapaljivih proizvoda“. Nakon čitanja izveštaja ispitanicima je postavljeno pitanje o tome šta je uzrokovalo vatru. Uprkos tome što je teza o zapaljivoj boji u ormaru opovrgnuta, pojedini ispitanici su tvrdili kako je vatru prouzrokovala upravo zapaljiva materija. Takođe, upitani da kažu postoje li u izveštaju neke neistinite tvrdnje, navodili su kako je neistinita teza da je zapaljiva materija iz ormana uzročnik požara. Paradoksalno, ispitanici su prešli preko činjnica i omogućili neistini da preživi pokazujući nam da laž može preživeti i ukoliko je demantovana.

Ne samo da katkad zatvaramo oči na dokazano neistinite tvrdnje već ponekad više verujemo u njih što je više dokaza za njihovu neobjektivnost. Studija Flina i njegovih saradnika posvećena ovom fenomenu pokazala je da verovanje ljudi u dezinformacije nekada jača uprkos nastojanju pojedinaca da dokažu njihovu netačnost. Sve ovo muči akademsku zajednicu jer velika količina dostupnih informacija utiče na istinsko znanje koje posedujemo ali i verovanje u nauku, koja se vodi svojim utemeljenim metodološkim principima objektivnosti. „Alternativne činjenice“ Ose Vikfoš predstavljaju vapaj naučne zajednice uznemirene zamkama dezinformisanja u modernom svetu. Dok alternativne činjenice stiču sve veću afirmaciju zaboravljamo na to da je suština pojma činjenice upravo njihova neizmenjivost, te da je njihova alternativa jedino laž.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač