2021. Unatrag: Godina straha i šarlatana

Godina za nama iznedrila je mnogo dezinformacija, pre svega u oblasti (pseudo)nauke. Naš tim je istražio 139 lažnih i manipulativnih sadržaja i sproveo šest složenijih istraživanja, a najčešćim izvorima manipulativnih i lažnih sadržaja (Alo, Informer, Espreso) dodelili smo nagrade Zlatni, Srebrni i Bronzani Pinokio. U ovom tekstu osvrćemo se na 2021. godinu kroz 12 analiza koje smo sproveli. Svojim čitaocima želimo mnogo zdravlja, sreće, uspeha i istine. Ako ipak nabasate na neku laž, možete nam je i u 2022. prijaviti putem ovog formulara ili putem društvenih mreža.

Januar 2021. godine obeležila je dezinformacija koja se ticala besmislenih saveta za otključavanje auta i punjenje baterije mobilnih telefona marke Nokija. Proteklih nekoliko godina u medijima je kružila dezinformacija koja je čitaocima sugerisala da svoja kola mogu otključati uz pomoć telefonske veze i daljinskog ključa. U tekstovima se navodilo da je automobil moguće otključati ukoliko mobilnim pozovete osobu koja će tokom razgovora rezervni daljinski ključ usmeriti prema svom telefonu i pritisnuti ga dok vi držite telefon blizu vrata automobile. Međutim, ovo nije moguće s obzirom na to da zvučnici mobilnih telefona i daljinski ključevi za kola funkcionišu na različitim frekvencijama. Nije tačno ni da se mobilni telefoni marke Nokija mogu puniti unošenjem posebnog koda, što je informacija koja se često nalazila u istim člancima koji su govorili o nemogućem načinu otključavanja kola. Navodnu mogućnost punjenja Nokijinih telefona korišćenjem koda demantovao je šef marketinga i prodaje proizvoda za Evropu kompanije Nokija Markus Dakombe. (više)

Februara 2021. godine otkrili smo da sajt mezotone.com manipulativno oglašava čak 10 navodno lekovitih medicinskih preparata. Diabetin, Hipertonin, Imunodon, Prostanol, Reumatin, SliMax, Hiper Drops, Prosta Drops, Hematin i Derma Nova reklamiraju se po sličnom obmanjujućem principu. Te obmane uključuju: navodne popuste od 50% koji se zapravo odobravaju svakom korisniku; ograničenost ponude – u reklamama su artikli često gotovo nestali sa lagera; preparate preporučuju nepostojeći doktori kojih nema u referentnim bazama lekara u Srbiji, a ilustrovani su fotografijama sa interneta; klinička ispitivanja preparata vrše nepostojeće institucije, a jednoka nepostojeći su i „zadovoljni” korisnici takođe ilustrovani fotografijama s interneta. (više)

Marta 2021. godine nekoliko estradnih umetnika u emisiji Posle ručka na TV Happy govorilo je o moći i popularnosti domaće muzike. Ova premisa potkrepljena je nekolicinom snimaka među kojima su se našla i dva montirana. Prikazani su hrvatski fudbaleri koji navodno proslavljaju drugo mesto osvojeno na Svetskom prvenstvu uz numeru „Pukni zoro“. Popularni Vatreni tada su sa navijačima ipak zapevali nacionalnu himnu. Takođe, u emisiji Hepija prikazano je i slavlje fudbalera engleskog Mančester junajteda nakon osvajanja Lige Evrope tokom kog su ovi sportisti uživali uz pesmu „Pauk“ Ere Ojdanića. Ni ovaj snimak nema veze s istinom. Fudbaleri su tada zapravo uzvikivali „Junajted“. (više)

Aprila 2021. godine na internetu su se pojavile reklame u kojima se građanima Turske i Italije nudilo da u zamenu za novac posete Srbiju i vakcinišu se Fajzerovom ili Moderninom vakcinom protiv kovida 19. Ipak ove ponude bile su nemoguće s obzirom na to da se u Srbiji vakcinacija ne naplaćuje, što je Tragaču potvrđeno u referentnim medicinskim ustanovama. Takođe, u to vreme, vakcina proizvođača Moderna nije bila dostupna u Srbiji. Nakon samo jednog dana agencija Exp-ert koja je plasirala ove obmanjujuće reklame povukla je svoje objave sa mreža. (više)

Maja 2021. godine Srpski telegraf i njegov portal Republika plasirali su tekst pod naslovom „Rastu mlade ustaše“ u kom se tvrdi da čak dve trećine hrvatskih srednjoškolaca pozdrav „Za dom spremni“ smatra prihvatljivim i da za isti procenat školaraca NDH nije fašistička tvorevina. Međutim, „Istraživanje političke pismenosti učenika završnih razreda srednjih škola u Republici Hrvatskoj“ zapravo je donelo drugačije rezultate. Za 44,7% hrvatskih srednjoškolaca pozdrav „Za dom spremni” prihvatljiv je, ali samo na spomenicima i znamenju iz Domovinskog rata, dok je 15,7% mladih Hrvata reklo kako NDH nije fašistička tvorevina. „To što su neki mediji kako u Srbiji, ali isto tako i u Hrvatskoj, ’preveli’ sadržaj pitanja i proglasili odgovore ’skandaloznim’, više govori o neartikulisanom stavu javnosti (i vlasti) o (sopstvenoj) prošlosti“ rekla je tada za Tragač jedna od autorki istraživanja, Ana Ljubojević. (više)

Juna 2021. godine više objava u Fejsbuk grupi „Inicijativa za Srbiju bez 5G mreze” sugerisalo je postojanje 5G baznih stanica na različitim mestima u Srbiji. Ipak, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija tada je za Tragač potvrdilo da u tom trenutku nijedna 5G bazna stanica u Srbiji nije bila u funkciji. Na objavljenim fotografijama zapravo su prikazane telekomunikacione stanice starije generacije. (više)

Jula 2021. godine dnevni list Objektiv pisao je o izveštaju Unicefa u kom se tobože navodi kako „nema dokaza da je izloženost pornografiji štetna za njihov (dečiji) razvoj” i da ova organizacija za decu „čak i preporučuje gledanje takvog sadržaja“. Takođe, ovaj list pisao je kako je pomenuti izveštaj pokazao da „većina dece koja gleda pornografiju ne trpi nikakve posledice“. Ipak, ništa od ovoga nije istina. Unicef je u svom izveštaju naveo kako „postoje različite vrste rizika i štete koje su povezane sa izloženošću dece pornografiji“ i ukazao na  „istraživanja u kojima se tvrdi da je pristup pornografiji u mladim godinama povezan sa lošim mentalnim zdravljem, seksizmom i objektivizacijom, seksualnom agresijom i drugim negativnim ishodima“. (više)

Avgusta 2021. godie više domaćih medija zbunilo se tokom interpretacije Uneskovog izveštaja o ulaganjima država u nauku širom svesta. Većina medija oslonilo se na pristrasno tumačenje ovog izveštaja plasirano od strane Vlade pa je u naslovima raznih glasila Srbija svrstana među prvih 15 zemalja po ulaganju u nauku. Zapravo, Srbija se u izveštaju Uneska nalazi među prvih 15 zemalja po uvećanju procentualnog udela u BDP-u koji se izdvaja za nauku. Naša zemlja je od 2014. do 2018. godina uvećala procenat BDP-a koji se izdvaja za nauku za 0,2%, odnosno sa 0,7%, na 0,9% što ne znači da smo među prvih 15 zemalja po izdvajanjima za nauku, već da smo među prvih 15 zemalja po uvćanju izdvajanja za nauku. Bolje od nas u ovoj kategoriji kotirana je, recimo, Burkina Faso koja je svoj procenat BDP-a za ulaganje u nauku podigla sa 0,2% na 0,6%. (više)

Septembra 2021. godine u nekoliko objava na Fejsbuku i Tviteru pogrešno je navedeno kako se u Čortanovcima planira gradnja džamije. „Vučićev tajni dogovor sa Arapima i Evropskom unijom”, po modelu „njemu novac, nama islamski migranti i teroristi” o kom su govorili korisnici ovih društvenih mreža ipak je samo plod mašte. Da džamije u Čortanovcima neće biti za Tragač su potvrdile obe vojvođanske islamske zajednice kao i Opština Inđija i mesna zajednica Čortanovci. (više)

Oktobra 2021. godine tokom protesta protiv tada uvedenih kovid propusnica redakcija portala Srbin info koja je ovaj događaj snimila u celosti, u etar je plasirala snimak u kom izvesni Miša Vučković deli savete za lečenje i prevenciju korone i iznosi niz drugih dezinformacija vezanih za pandemiju. Pomenuti snimak Vučkovića ubrzo je postao viralan i u trenutku analize Tragača imao je čak 13 hiljada deljenja. Vučković se građanima i medijima predstavio kao lekar s iskustvom iz Sjedinjenih Država, iako ga nema u referentnim bazama lekara ni u SAD, ni u Srbiji. Zatim je ljude savetovao da se od korone, između ostalog, brane nanošenjem pavlovićeve masti u unutrašnjost nosne duplje i ispijanjem ivermektina. I dok su o ivermektinu i pre Vučkovićevog dezinformativnog nastupa mnogi stručnjaci govorili kao o leku čija delotvornost u borbi protiv kovida nije dokazana, o pavlovićevoj masti kao preventivnom tretmanu tada se nije mnogo znalo pa se ova pomada nakon spornog snimka kupovala u zalihama. Ipak, za Tragač je u laboratoriji koja proizvodi pavlovićevu mast potvrđeno da ona nema nikakvo antivirusno dejstvo, te da ne može bti delotvorna u prevenciji zaraze kovidom 19. (više)

Novembra 2021. godine nakon što je Novak Đoković na svom Instagram profilu podelio navodni citat Nikole Tesle mnogi mediji preneli su isti citat pripisujući ga Tesli i tumačeći kroz njega Novakov stav o vakcinaciji. U citatu se između ostalog navodi kako „čovek treba da bude sam svoj lekar“, da „ako (čovek) nije tih iznutra, onda mu uzalud svi lekovi i najbolji lekari“, te da je „izvor većine bolesti u duhu“ pa „zato duh može da pobedi većinu bolesti“. Međutim, deo ovog citata potiče iz drame o Tesli emitovane na Radio-televiziji Srbije početkom ovog veka, dok ostatak citata potiče sa društvenih mreža i nema veze sa Nikolom Teslom. Ovo su za Tragač potvrdili i u Muzeju Nikole Tesle koji je svojevremeno učestvovao u izradi drame o Tesli koja je emitovana na RTS-u. (više)

Decembra 2021. godine u štampanom izdanju Informera našao se tekst pod naslovom „Srbi imaju poseban gen“ koji je začinjen potpuno netačnom uvodnom rečenicom. „Srbi imaju poseban gen kakav nema nijedan drugi narod na svetu”, slagao je Informer referišući na gostovnje naučne savetnice Instituta „Vinča“ dr Nevene Veljković na Prvoj televiziji. Tokom svog gostovanja dr Veljković predstavila je istraživanje pod imenom „Prvi uvid u genetsku strukturu stanovništva savremene Srbije“, ali i navela kako „svi imamo iste gene“, te da se „njihove varijante razlikuju u različitim grupacijama“, a da je kod naših građana PSPH gen prisutniji nego kod drugih. Dodala je i da se u ovoj oblasti nauke „znanja povećavaju, istraživanja su u toku“, a „baze podataka se pune, tako da i to može da se promeni“, ali da su trenutni uvidi ovakvi. Ipak, ovo je Informeru bilo dovoljno da proglasi ekskluzivno srpski gen. Mnoge studije koje su se bavile ovim genom kao mogućim pokazateljem razvoja različitih kancera u sebi ne sadrže ni reč o tome da je on prisutan ekskluzivno kod Srba. (više)

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.

Sitemap