Septembar ’22 unatrag: Novi smak sveta propō

Svet je prethodnog meseca uspešno preživeo još jedan sudnji dan. Nakon Milenijumske bube koja je trebalo da nas pokosi 2000. godine, majanskog kalendara koji je predviđao kraj sveta 2012. i brojnih asteroida koji nas na kraju ipak nisu pogodili, čovečanstvo je preživelo i 24. septembar, navodni sudnji dan koji je ovog meseca bio značajna tema na društvenim mrežama (1, 2, 3…), a o njemu se spekulisalo i u medijima (1, 2, 3…).

Recimo, portal Drugačije je svojim senzacionalističkim naslovom najavio da ćemo se „svi sećati 24. septembra ove godine” jer je „nemački poslanik uputio jezivu poruku” pa se „ceo svet sprema za APOKALIPSU”. Međutim, nemački poslanik Fridrih Merc, o kom se u pomenutom članku i na društvenim mrežama govorilo kao o proroku sudnjeg dana, zapravo je samo načinio lapsus govoreći o tome da je 24. februar „dan koji će nam svima ostati u sećanju” zbog početka rata u Ukrajini. Poslanik je nehotice izgovorio septembar umesto februar, što je pokrenulo lavinu spekulacija o smaku sveta na društvenim mrežama, o čemu je pisao i portal Istinomer.

FN Tragač i drugi portali za utvrđivanje činjenica proteklih godina zabeležili su nekoliko navodnih smakova sveta, a dominirale su neostvarene predikcije o asteroidima kao razaračima planete Zemlje. Tako je 2017. godine najavljeno da će „asteroid sigurno pogoditi Zemlju”, što se, očigledno, nije dogodilo. Isto je bilo i sa asteroidom u medijima poznatim kao „neverovatni Hulk”, koji je prema predviđanjima novina Alo trebalo da izazove smak sveta 7. avgusta 2018. godine. I ove godine je asteroid trebalo da nas pogodi, i to baš između 22. i 28. septembra, ali ni to se nije dogodilo, a ista priča o udaru asteroida širi se društvenim mrežama i medijima najmanje sedam godina.

Iz godine u godinu razni smakovi sveta, armagedoni i apokalipse ne uspevaju da se obistine, ali se slične priče o sudnjem danu neprestano ponavljaju i pojedine ljude navode na to da se pripremaju za kraj sveta i potencijalni postapokaliptični scenario, koji je neretko tema popularne literature, filmova i serija. Prema podacima Ipsosa, koji je pre deset godina sproveo istraživanje javnog mnjenja za Rojters, jedan od sedam ljudi u anketi sprovedenoj u više od 20 zemalja sveta u tom trenutku je verovao da će se za vreme njegovog života desiti smak sveta. Prema rečima istraživača, ljudi sa nižim nivoom obrazovanja i manjim primanjima, kao i oni koji su mlađi od 35 godina podložniji su verovanju u smakove sveta.

Zbog čega ljudi veruju u postapokaliptične teorije i zašto se pripremaju za smakove sveta pokušao je da odgonetne psiholog Adam Feterman sa svojim saradnicima u studiji objavljenoj 2019. godine. Nalazi ove studije sugerišu da ljude koji veruju u postapokaliptičke scenarije i za njih se pripremaju karakteriše „nizak nivo ljubaznosti, poniznost, paranoja, cinizam, konspirativni mentalitet i orijentacija ka društvenoj dominaciji”.

Više o ovoj temi iz naše arhive:

Opasni asteroidi i super-zemlje na koje ćemo bežati od njih (više) Nije se desio smak sveta najavljen za sinoć (više) Zlatni asteroid neće učiniti sve ljude na svetu „bilionerima” (više)

 

Najčitaniji tekst meseca

Tokom septembra, najčitaniji tekst Tragača odnosio se na dezinformaciju koju je plasirala televizija N1 u svojim informativnim emisijama i na portalu. Naime, N1 je naveo da novoizabranog predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje Marka Atlagića iz redova Srpske napredne stranke „Gugl ne prepoznaje”, to jest da se njegovi naučni radovi ne mogu pronaći na servisu Gugl akademik. Univerzitetstki profesor Vladimir Obradović rekao je za N1 da u „najpoznatijoj i najšire korišćenoj bazi, Gugl akademik ili Google skolar, uopšte nema zapisa, odnosno nema podataka o gospodinu Atlagiću”.

Međutim, ovo je istinito jedino ako se na Gugl akdemiku koristi pretraga prema profilima autora, dok je potpuno neistinito da „Atlagića Gugl ne prepoznaje”. FN Tragač je utvrdio da se na Gugl akademiku mogu naći 34 Atlagićeva rada i dve njegove knjige. Ipak, treba napomenuti i to da je Atlagić najviše objavljivao u Zborniku radova Filozofskog fakulteta u Prištini (njegovom matičnom fakultetu) i u časopisu „Baština” koji on sam uređuje. Pitanje kvaliteta Atlagićevih radova zahteva posebnu analizu, ali to da ga „Gugl ne prepoznaje” svakako ne odgovara istini.

 

Zadatak meseca

Ovog meseca zadatak je sledeći: pokušajte da obrnutom pretragom fotografije dođete do odgovora na pitanje gde je umrla ova osoba. Odgovor i objašnjenje objavljujemo u narednom mesečnom pregledu.

Prethodnog meseca vaš zadatak je bio da pogodite u kom gradu je nastala priložena fotografija. Na osnovu vidljivih tekstualnih elemenata, recimo guglanjem delimično vidljivog naziva hotela (…mfort Versterbr…) možemo doći do zaključka da je slika nastala u Kopenhagenu.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

26/11/2022

Ne, španski grip se nije širio vakcinama

Portal Borba za istinu objavio je tekst „Španski grip nije bio prirodna pojava bolesti, već čin masovnog ubistva“ u kome se navodi svedočenje prof. dr Eleonor Mekbin,…

26/11/2022

Ne, piloti nisu protestovali protiv kemtrejlsa

Na Tviteru je objavljena fotografija pilota koji nose slike „kemtrejlsa“ uz natpise na engleskom („Odbijamo da nastavimo da prskamo kemtrejls“) i na italijanskom („Odbijamo da ubijamo naše…

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.