April ’23 unatrag: Kraj globalne opasnosti

Pre više od tri godine, decembra 2019, mediji su počeli da izveštavaju o epidemiji respiratornog virusa koja se pojavila u kineskom gradu Vuhan. Nekoliko meseci kasnije epidemija je postala pandemija i zahvatila gotovo ceo svet. Usledile su restriktivne mere, obavezna pandemijska pravila, svakodnevno objavljivanje zaraženih i preminulih i nagađanja medija o uzrocima pandemije, poreklu virusa i načinu lečenja.

5. maja Svetska zdravstvena organizacija objavila je kraj globalne zdravstvene opasnosti od kovida 19, učinivši tako april 2023. godine – nadajmo se – poslednjim mesecom u kom je korona virus tretiran kao globalna opasnost za javno zdravlje. Zbog toga se u osvrtu na prethodni mesec podsećamo kako se u medijima manipulisalo ovom globalnom krizom ali i skrećemo pažnju na to da su dezinformacije o kovidu 19 i dalje prisutne u javnom prostoru.

Šta smo sve analizirali tokom pandemije kovida 19?

Prva dezinformacija vezana za kovid 19 koju je zabeležio FN Tragač odnosila se na navodni snimak pijace divljih životinja u Vuhanu, na koju su mnogi gledali kao na izvorište virusa. Ispostavilo se da snimak potiče iz Indonezije, a ne iz Vuhana. Nakon ove, usledila je poplava dezinformacija vezanih za pandemiju. Između ostalog, u medijima i na društvenim mrežama objavljivalo se da tamjan štiti od korone, da je koronu izazvala 5G mreža, da se korona može lečiti mešavinom belog luka, rakije i preparata tylol hot, kao i mnoge druge dezinformacije.

Zatim su na scenu nastupile dezinformacije o vakcinaciji, pa su mediji pisali i da vakcina kompanije Moderna deformiše žene sa estetskim zahvatima ili da će vam Bil Gejts zaključati Windows ako se ne vakcinišete. FN Tragač je analizirao i izveštavanje televizije Hepi o vakcinaciji, gde smo zaključili da je ovaj mediji manipulativno oblikovao kontekst izveštavanja o vakcinama. Naposletku, pre oko godinu dana analizirali smo i naučnu produkciju stručnjaka koji su (bili) članovi Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona ili su bili medijski eksponirani u vezi sa pandemijom ovog virusa.

Analiza naučne produkcije „korona influensera“

Većina dezinformacija o kovidu 19 širila se preko društvenih mreža, a neutemeljene objave o virusu i dalje se šire ovim medijima. Na Tviteru (1, 2) je objavljen navod da je nemačka vlada priznala da „alarmantan broj vakcinisanih razvijaju AIDS“. Međutim, kako je servis za utvrđivanje činjenica AFP-a utvrdio, ovaj navod nije tačan i potiče sa sajta koji redovno deli dezinformacije. AFP je takođe utvrdio da se u citiranom izveštaju nemačke vlade uopšte ne navodi AIDS, a zdravstveni stručnjaci su ovom mediju potvrdili da AIDS nema veze sa vakcinama protiv kovida.

Na istoj društvenoj mreži objavljen je i članak britanskog „Dejli mejla” pod naslovom „Maske za lice mogu povećati rizik od mrtvorođenosti”. Međutim, Politifekt, ABC i Fektček dokazali su da je studija na koju se ovaj britanski medij poziva u stvari članak o 43 studije o izloženosti ugljen-dioksidu. Stručnjaci su Politifektu rekli da se članak delimično oslanja na irelevantne studije na životinjama i preuveličava koliko se ugljen-dioksida udiše dok nosimo maske.

Najčitaniji tekst meseca

Naš najčitaniji tekst iz aprila posvećen je analizi domaštane biografije bivšeg fudbalera Petra Puače. On se u javnosti nekoliko puta hvalio kako je više sezona igrao u najjačim ligama, protiv najboljih igrača sveta. Pominjao je svoje mandate u francuskoj Nici i španskoj Osasuni, pričao kako je tokom tri sezone u Kremonezeu stekao veliku slavu u klubu, a naglašava i da je najskuplji igrač u istoriji švedskog kluba Helsingborg. Stvarnost, međutim, nije toliko impresivna. FakeNews Tragač je iz klubova Đenova, Peskara, Nica i Osasuna dobio potvrde da Puača nikada nije nastupao za njih. Iz Švedske su nam odgovorili da on ni u trenutku prelaska nije bio najskuplje plaćeni igrač kluba, dok u Kremonezeu naglašavaju da je tamo proveo samo jednu sezonu i odigrao osam utakmica. O ovim i drugim pojedinostima za koje smo utvrdili da su netačne čitajte u našoj analizi.

Domaštana biografija Petra Puače – šest klubova demantovalo njegove navode

Tviter blok

I ovog meseca proveravali smo objave na Tviteru, a pregled dezinformacija donosimo ovde:

Zadatak meseca

Prethodnog meseca imali ste ovakav zadatak: „Rastko Petrović je datirao predgovor svom čuvenom delu ’Ljudi govore‘. Koji je dan u nedelji bio tog datuma?”. Uvidom u predgovor možemo ustanoviti da je traženi datum bio 28. januar 1931. godine. Guglanjem brzo možemo doći do podatka da je taj dan bio sreda.

Novi zadatak glasi: uvidom u metapodatke utvrdite na kom je aerodromu nastala ova slika.

Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač