Decembar ’23 unatrag: Kad vlast nacrta grafikone i rezultate

Poslednji mesec 2023. godine obeležio je intezivan kraj izborne kampanje, a potom protesti građana nezadovoljnih regularnošću izbornog procesa. Različite formalne i neformalne grupe građana, kao i političke partije okupljale su svoje pristalice gotovo svakodnevno od dana nakon izbora do samog kraja godine. I dok su pojedini mediji imali malo sluha za okupljene građane, drugi su intenzivno izveštavali o protestima u skladu sa sopstvenim uređivačkim politikama. Ono što je zajedničko za periode pre i nakon održavanja izbora jeste da su ih obeležile manipulacije. Zbog toga se u poslednjem pregledu meseca za 2024. osvrćemo na manipulacije vezane za predizbornu kampanju i postizborne proteste.

Manipulacije pre i nakon izbora

Tokom predizborne kampanje od korišćenja manipulacija zarad prikupljanja političkih poena nisu prezali ni mediji ni političari. Krajem novembra i početkom decembra Raskrikavanje je zabeležilo nekoliko takvih manipulacija u medijima. Među njima su, recimo, slučaj snimka na kom se navodno vidi kako „Đilas i Šolak plaćaju glumce Ammara Mešića i Stevana Pialea da napadaju državu“. Snimak je plasiran bez bilo kakvih dokaza o tome ko se na snimku zaista nalazi. Takođe, u istom maniru plasiran je i snimak koji navodno prikazuje kako opozicija „kupuje glasove“ građana za 200 evra.

Kada govorimo o manipulacijama političara i političkih partija, vredi skrenuti pažnju na tvrdnje Milice Đurđević Stamenkovski iz Srpske stranke zavetnici koja je govorila o tome da se u Srbiji godišnje obavi 100.000 abortusa. Istinomer je ovu tvrdnju oborio podacima iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ koji govore da je u našoj zemlji prethodne godine obavljeno nešto više od 11.000 abortusa, a da taj broj nije bio preterano veći niti manji prethodnih godina.

Pored ovoga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u kampanji zastupao svoju Srpsku naprednu stranku, više puta je iznosio netačan podatak o tome da je prosečna plata u našoj zemlji 2012. bila 329 evra. Premijerka Srbije Ana Brnabić tokom kampanje govorila je o „jasnom napretku Srbije u procesu evropskih integracija“, iako se prema izveštaju Evropske komisije pre može govoriti o ograničenom napretku. Ministar finansija Siniša Mali upoređivao je stopu nezaposlenosti iz poslednjeg kvartala ove godine sa onom iz vremena pre dolasaka SNS na vlast, veličajući aktuelno stanje, iako su ovi podaci neuporedivi.

A ukoliko bismo zavirili u predizborni pamflet vladajuće partije koji se intenzivno uz većinu dnevnih novina delio tokom poslednjih nedelja kampanje, i tu možemo naići na nekoliko manipulacija. U maniru Pink televizije kreatori pamfleta prikazali su podatke uz manipulativne grafikone. Recimo, broj registrovanih zaposlenih koji danas iznosi 2,36 miliona na grafikonima deluje za tri četvrtine veće od broja iz 2012. koji iznosi 1,86 miliona. Zatim, vrednost prosečne penzije koja, projektovana za 2024. godinu, iznosi 390 evra, deluje više nego duplo veće od prosečne penzije iz 2012. godine, koja je tada iznosila 204 evra. Takokođe, stopa ukupnog fertiliteta u 2022. godini, koja iznosi 1,63, na grafikonima je prikazana nesrazmerno većom od stope iz 2012. godine, kada je iznosila 1,45.

Dan nakon izbora, opozicija je pozvala građane da se okupe ispred Republičke izborne komisije zbog dokumentovanih izbornih nepravilnosti na sam dan glasanja. Kako to obično biva kada su u pitanju opozicioni protesti, tabloidi su iste večeri krenuli da manipulišu brojem okupljenih. Informer je preneo da „1.600 ljudi pravi haos ispred RIK“, dok je Alo bez komentara preneo samo podatak o istom broju okupljenih. Međutim nezavisne procene Aleksandra Gubaša govore da je na protestu bilo gotovo 4.000 ljudi.

Nakon prvog protesta ispred RIK-a prorežimski tabloidi su se bacili na targetiranje i prljavu kampanju protiv mladih aktivista koji su učestvovali na demonstracijama. Otkrivani su lični podaci aktivista i u cilju diskreditacije izvlačene iz konteksta njihove ranije izjave na društvenim mrežama. Međutim, demonstranti nisu odustajali, pa su se protesti nastavili i nedelju dana kasnije, kada je ispred Skupštine grada Beograda došlo do incidenta, a uhapšeno je oko 30 demonstranata.

Pojedini mediji podstaknuti izjavom profesorke Beogradskog univerziteta i političarke Biljane Stojković preneli su kako je među uhapšenima i Pavle Cicvarić, student koji je letos govorio na protestu Srbija protiv nasilja, a zatim zbog toga bio targetiran u medijima i Skupštini Srbije. Međutim, Cicvarić je iste večeri Tragaču u pisanoj izjavi potvrdio da nije uhapšen i da smatra da do zabune nije došlo namerno.

Najčitaniji tekst

Najčitaniji tekst Tragača tokom proteklog meseca ticao se još jednog protesta, ali do ovog okupljanja došlo je pre samih izbora koji su održani 17. decembra. U pitanju je tzv. „Marš za Sajam“ koji je 10. decembra organizovala inicijativa Kreni-promeni u nastojanju da iskaže neslaganje sa planiranim rušenjem Beogradskog sajma. U pojedinim medijima i na društvenim mrežama pojavile su se fotografije ovog marša koje ipak nisu nastale u trenutku njegovog održavanja. Za neadekvatno ilustrovanje „Marša za Sajam“ poslužila je fotografija sa četvrtog po redu protesta „Srbija protiv nasilja“.

Fotografija protesta pod kišobranima: „protiv nasilja“, a ne „za Sajam“

X blok

Tokom decembra pratili smo i dezinformacije koje su plasirane putem Tvitera / Iksa. Ukoliko i sami želite da nam prijavite neku vest na koju ste posumnjali, to možete učiniti putem prijavnog formulara ili slanjem poruke na neku od naših društvenih mreža.

Ivan Subotić i Marija Zemunović, FakeNews Tragač