2022. unatrag: Godina rata, ekonomske krize i sporta

Prethodnu godinu obeležila je poplava dezinformacija prevashodno vezanih za rat u Ukrajini i ekonomsku krizu koja je usledila. Tokom 2022. godine FN Tragač detektovao je 209 lažnih i manipulativnih sadržaja u medijima, objavili smo devet širih, tematskih analiza, unapredili edukativnu sekciju na našem sajtu i održali niz obuka iz oblasti otkrivanja lažnih vesti i medijske pismenosti. Na godišnjoj svečanosti dodelili smo nagrade Zlatni, Srebrni i Bronzani Pinokio listovima i portalima Informer, Alo i Srpski telegraf i obeležili pet godina postojanja FN Tragača. U ovom tekstu osvrćemo se na 12 analiza koje su obeležile prethodnu godinu u nadi da će naredna godina doneti manje manipulativnih sadržaja.

Početak godine u medijima je obeležen nevakidašnjom situacijom u kojoj se našao najbolji srpski teniser Novak Đoković. On je pokušao da uđe u Australiju kako bi učestvovao na prvom grend slem turniru sezone, Australijen openu. Međutim, zbog pravila veznaih za vakcinaciju protiv korona virusa koja su tada važila u Australiji, teniser je prvo zadržan na aerodromu u Melburnu, zatim je prebačen u centar za imigrante, da bi mu kasnije i zvanično bilo zabranjeno da uđe u Australiju. Sve je to ispraćeno nizom dezinformacija, a ovom prilikom podsećamo na to da je portal Srpskog telegrafa, Republika, naseo na satiričnu vest portala Zicer o tome da su „Srbi iz Melburna na dan pravoslavnog Božića na ražnju ispekli kengura i time pokazali visok stepen nezadovoljstva sa svim dešavanjima”. Kengursko pečenje očigledno je bilo vrlo zanimljivo domaćim medijima pa su pojedini portali poverovali i u vest skrojenu pomoću alata fake news generator (generator lažnih vesti) koja govori o tome da je „šest Srba otelo dva kengura iz zoološkog vrta i ispeklo ih na ražnju u znak odmazde za Đokovića“. Tu nije bio kraj jer je čak 15 medija prenelo rezultate satirične ankete koja navodno dokazuje da više Australijanaca želi da deportuje premijera tadašnjeg Australije Skota Morisona nego Novaka Đokovića. (detaljnije).

Februar nam je doneo porast tenzija na istoku Evrope, koje su, nažalost, 24. februara eskalirale u početak ruske agresije na Ukrajinu i rat koji i dalje traje. Još pre nego što su prve ruske bombe pale na teritoriju Ukrajine, po društvenim mrežama počeo je da se širi snimak koji navodno prikazuje srpske dobrovoljce spremne da ratuju na ruskoj strani. U autentičnost i aktuelnost snimka poverovao je čak i Rojtersov dopisnik, ratni izveštač i „specijalista” ove agencije za južnu Aziju i Balkan Džonotan Ledej, koji ga je podelio na Tviteru. Međutim, radi se o snimku starom više od sedam godina. (detaljnije)

S početkom rata počelo se govoriti i o ekonomskoj krizi koju će on neminovno izazvati. Naši mediji već u prvom mesecu rata uspostavili su propagnadni obrazac koji se povremeno i dalje pojavljuje u domaćim glasilima. On nam govori o tome da je Srbija spremna za krizu, da u našim prodavnicama nema i neće biti nestašica dok se države zapadne Evrope i SAD već suočavaju sa praznim rafovima. Veliki broj domaćih štampanih novina i portala kao dokaz za nestašice u Evropi i SAD plasirao je fotografije praznih rafova uz „prigodne“ komentare poput „kao u Srbiji 1993. Prodavnica u Nemačkoj, juče“, „pucali sami u sebe – opšti haos u Evropi zbog sankcija Ruskoj Federaciji“, „ITALIJA – nestašica brašna i šećera u Napulju“, „Ameri se otimaju za hranu, kod nas nema čega nema“… Međutim, gotovo sve fotografije koje su mediji tada plasirali bile su arhivske. One su nastale mahom nakon paničnih kupovina koje su obeležile početak pandemije korona virusa 2020. godine. (detaljnije, detaljnije)

Iako smo tokom ove, ratne godine, detektovali više dezinformacija koje su favorizovale rusku stranu ili se ticale srpske pozicije u toj, globalnoj krizi, nisu izostale ni dezinformacije koje su targetirale ruske aktere. List Danas je na svom portalu plasirao vest pod naslovom „Patrijarh Kiril: Ukrajina mora biti uništena kao nacistički Rajh“, sugerišući da je prvi čovek Ruske pravoslavne crkve pozivao na uništenje Ukrajine tokom propovedi u glavnom hramu Oružanih snaga Rusije. Međutim, iako je partrijarh Kiril bodrio ruske vojnike, pomenutu rečenicu nije izgovorio, što se može videti na snimku cele propovedi. On „nacistički Rajh“ nije pomenuo nijednom, dok je je reč fašizam izgovorio samo jednom rekavši da su oni (Rusi) ti koji su „slomili kičmu fašizma, koji bi sigurno pobedio u svetu da nije bilo Rusije“. (detaljnije)

U godini u kojoj inflacija divlja u gotovo svim zemljama sveta, pojedini domaći mediji pokušali su da kriznim marketingom prikažu kako je ekonomska situacija u Srbiji zapravo povoljna. Osim pomenutog propagandnog obrasca sprovedenog po sistemu „vidite koliko je loše u tom ’razvijenom’ svetu“, mediji su pribegli i pripisivanju neizrečenih pohvala na račun domaće ekonomije ekspertima u toj oblasti. Tako je više prorežimskih portala objavilo da je glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk ’pošteno ishvalio’, ’priznao da treba da budemo zahvalni’ ili ’pohvalio nesvesno’ Aleksandra Vučića i mere zamrzavanja cena od novembra. Do ovog zaključka mediji su došli na osnovu manipulativno isečenog snimka izjave Ćulibrka koji je plasirao Tviter profil Detektor laži. Sam Ćulibrk izjavio je za FN Tragač kako je on zapravo hteo da skrene pažnju javnosti na to da se zamrzavanjem cena problem ne rešava, već zapravo produbljuje. (detaljnije)

Jedan od listova koji se gotovo u potpunosti svrstao na rusku stranu u konfliktu sa Ukrajinom bio je Objektiv. Juna 2022. godine ovaj list, u svom nedavno upokojenom štampanom izdanju, objavio je kako je „Ukrajinski Crveni krst trgovao organima dece“, pozivajući se na reči šefa proruske nevladine organizacije „Narodna svita“, Vladimira Taranenka. Međutim, Objektiv je propustio da prenese kako je Taranenko rekao i da je „još rano donositi optužujuće zaključke“ kao i brojne demantije kako Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), tako i njegove kancelarije u Ukrajini. Ukrajinska kancelarija MKCK skrenula je pažnju i na to da ova organizacija ne poseduje dečje zdravstvene kartone, što se u vesti Objektiva pogrešno tvrdilo. (detaljnije)

Vest u koju je bilo tako lako posumnjati, a koja je, bez obzira na to, uspela da prevari više od 20 domaćih medija tokom jula 2022. godine govorila je o tome da bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson postaje gradonačelnik ukrajinskog grada Odese. „Zelenski je tokom telefonskog razgovora predložio Džonsonu da bude prva osoba Odese, nakon što je bivši britanski premijer objavio da podnosi ostavku”, a Džonson je „sa zahvalnošću prihvatio ovu ponudu”, pisali su domaći mediji pozivajući se na Ukrajinsku pravdu, iako su vest preuzeli uglavnom od ruskog državnog medija Sputnjik. Da je ova informacija u potpunosti lažna otkrili smo pretragom arhive sajta Ruske pravde, a potvrdili sa urednikom Evropske pravde, partnerskog portala Ukrajinske pravde, Sergejom Sidorenkom. Lažna vest potekla je sa lažnog skrinšota teksta Ukrajinske pravde koji je prvo objavljen na Telegram kanalu Hujevaja Odesa, da bi se ubrzo proširio ruskim medijima. (detaljnije)

Avgust je obeležila dezinformacija koju je plasirala Politika, a koja nam govori da su „Amerikanci kupili trećinu obradivog zemljišta Ukrajine“. Novinarka Politike oslonila se na tekst opskurnog sajta „Australijski nešenel rivju“, koji je, pak, vrlo slobodno interpretirao tekst Frederika Musoa sa Instituta u Oklandu. Prema navodima iz Politike američki konzorcijumi „Kargil“, „Dupont“ i „Monsanto“ postali su „vlasnici 28 odsto obradivih površina“ u Ukrajini. Međutim pisanje Politike za Tragač su demantovali predstavnici svih pomenutih kompanija. Politikine navode demantovao je i Frederika Musoa koji se već godinama bavi temom tržišta obradivog zemljišta u Ukrajini i čiji je tekst poslužio kao inspiracija za pogrešne navode iz Politike. (detaljnije)

Početak jesni sa sobom je doneo i rasplet situacije u političkom životu Srbije koja je celo leto čekala na formiranje Skupštine i Vlade nakon izbora održanih 4. aprila. Prvo je formirana Skupština, a ubrzo su podeljena i mesta predsednika skupštinskih odbora. Na čelu Odbora za obrazovanje našao se poslanik SNS Marko Atlagić, nakon čega se u opozicionim redovima, ali i na N1, mogla čuti teza da naučne radove Atlagića „Gugl ne prepoznaje“. Međutim, ovo ne odgovara istini. FN Tragač je utvrdio kako na Guglovom servisu posvećenom naučnim radovima (Akademik) postoje 34 Atlagićeva naučna rada, kao i dve njegove knjige. (detaljnije)

Oktobra ove godine u Informeru smo mogli pročitati da je „Srbija u digitalizaciji ispred 16 država EU“ među kojima su i Belgija, Nemačka, Irska, Poljska… Informer ovu vest donosi oslanjajući se na novi izveštaj Ujedinjenih nacija o indeksu razvoja e-uprave. Međutim, Informer je u tumačenju izveštaja pogrešio na nekoliko mesta. Ako bismo sagledavali isključivo napredak tokom 2022. godine u odnosu na 2020, Srbija je ispred čak 26 zemalja EU, što je posledica prevashodno velikog prostora za napredak. Još više razloga za slavlje u tom kontekstu imali su prvoplasirana Grenada, drugoplasirana Ukrajina, trećeplasirana Gvineja, a potom i Turkmenistan, Mongolija, Uzbekistan… Ako bismo sagledali ukupnu razvijenost srpske e-uprave, ona se definitivno ne nalazi ispred „Belgije, Nemačke, Irske i Poljske“ od kojih je samo napredovala više tokom poslednje dve godine. (detaljnije)

Krajem novembra počelo je Svetsko prvenstvo u Fudbalu na koje je naša reprezentacija otputovala s velikim ambicijama, a s kog je doputovala prerano. Među prvim mundijalskim dezinformacijama bila je ona o „moćnoj podršci Orlovima iz Rusije“ koju su objavili portali Republika i NSuživo. Ovi mediji poverovali su u montirani, dipfejk snimak na kom se vidi kako navodno predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin pruža podršku srpskim fudbalerima. Ipak, ovaj snimak potekao je sa Jutjub kanala Prosto Putin u čijem opisu stoji da je napravljen samo u svrhu zabave i da sve uloge igraju glumci. (detaljnije)

Dezinformacije sa Mundijala obeležile su i decembar, a među najinteresantnijima bila je ona koja govori da je „Srbija (bila) jedina evropska selekcija bez psihologa na Svetskom prvenstvu”. Nju je plasirala psihološkinja Saša Sredanović u intervjuu za RTS. Međutim, FN Tragač je dokazao da barem još pet evropskih reprezentacija na Svetskom prventstvu u fudbalu nije imalo psihologa. O tome da nisu imale psihologa u timu dobili smo potvrdu iz reprezentacija Belgije, Švajcarske, Hrvatske, Poljske i Holandije. (detaljnije)

Ivan Subotić, FakeNews Tragač

Ukratko

Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.