Da li ptice napuštaju svoje mlade ako ih ljudi dotaknu?

U nekom paralelnom univerzumu jato ptica se okupilo u zabačenom kutku šume koji se pretvorio u improvizovani bioskop. Na platnu su ljudi, prikazani kao gigantska čudovišta koja tumaraju gradskim ulicama, naizgled besciljno. Međutim, već sledeća scena prikazuje grupu čovekolikih stvorenja koja dolaze u šumu, praćeni zvukom šuštanja lišća pod njihovim sporim koracima, u potrazi za pernatim mladuncima. Ptice u publici se komešaju, stegnutih krila, vrte glave u neverici. Ova scena, kultna u ptičijoj kinematografiji, završava se poletanjem na stotine ljudi u nebo.

Da zaista postoji Hičkokov ornitološki pandan, takav film bi mogao biti izvor dosta rasprostranjenog verovanja po kome ptice napuštaju svoje mlade ako ih ljudi dotaknu.

Međutim, istina je da ptice nisu baš toliko radikalne u roditeljstvu i neće se tek tako odreći svog podmlatka. Tačno je da, ukoliko osete opasnost u periodu gnežđenja i polaganja jaja, postoji mogućnost da će potražiti drugo mesto za gnezdo. Ali kada se mladi jednom izlegnu i počnu da se hrane, ptice su uglavnom vrlo brižni roditelji.

Po svemu sudeći, ovaj mit proizilazi iz verovanja da ptice mogu da detektuju ljudski miris. Istina je da zapravo vrlo malo vrsta ptica ima istančano čulo mirisa. Ipak, nijednoj ptici to čulo nije usmereno na ljudski miris.

Razlog za napuštanje može biti jedino uznemirenost, a ne ljudski miris. Ptice koje su ljudi oterali iz gnezda, ili koje su pobegle zbog drugih predatora, ponekad zaista napuštaju svoja jaja ili mlade. Ovo važi i za većinu drugih životinja, uključujući i sisare. Na primer, mladunčad koja su imala dodir sa biolozima obično se ponovo ujedinjuju sa svojim majkama. Ipak, trebalo bi imati na umu da se ovde radi o kontrolisanim uslovima o kojima brinu stručnjaci koji znaju kako da uznemirenost životinja svedu na minimum.

Zato ornitolozi savetuju da ne bi trebalo da pokupite svako mladunče ptice koje vidite na ulici ili u šumi. Mladunci u takvim situacijama obično izgledaju napušteno i uplašeno, ali se zapravo njihovi roditelji verovatno kriju negde blizu. Bilo kakvom intervencijom možete različitim predatorima ostaviti mirisnu mapu do lakog plena. Takođe, dobronamerna reakcija može ugroziti i vaše zdravlje, ali i zdravlje ptice

Zato, kada sledeći put otkrijete ptičije gnezdo, najbolje bi bilo da mu što manje prilazite jer uznemiravanje bukom takođe može biti jedan od razloga zašto se ptice odlučuju na napuštanje. Ako primetite uništeno gnezdo, možete napraviti novo od materijala koji su vam pri ruci.

Zanimljivo je da su ptice u poslednje vreme česta tema izmišljenih vesti, najčešće vezanih za teorije zavere u pogledu 5G mreže. Ovakve slučajeve smo već zabeležili, od Kruševca do Kolumbije. Ipak, za ovaj konkretni mit o napuštanju mladih, bez obzira na to što nije istinit, moglo bi se reći da ima i određene dobrobiti po same ptice jer ih može zaštititi od nepoželjnog kontakta.

A ako želite da saznate šta je Aristotel mislio o pticama selicama, kao i još neke zanimljivosti iz životnjskog carstva, preporučujemo i naš najnoviji tekstu u rubrici „Tragačeva čitaonica”.

Đorđe Majstorović, FakeNews Tragač